U Viskonsinu ostalo samo 205.000 CDL vozača posle 15 godina pada

Broj vozača sa CDL dozvolom, komercijalnom vozačkom dozvolom za teška vozila, u Viskonsinu pao je za skoro 10 odsto od 2010. godine, pokazuje novi izveštaj objavljen ovog meseca. Analizu je uradio Wisconsin Policy Forum, neprofitna istraživačka organizacija iz te države. Zaključak je jasan: država prevozi sve više robe, a sve manje ljudi ima dozvolu da tu robu vozi.

Brojke: preko 20.000 vozača manje

Viskonsin je 2010. godine imao 224.860 komercijalnih vozača, navodi izveštaj. Do 2025. godine taj broj je pao na 204.766 važećih CDL dozvola. Pad od 8,9 odsto za petnaest godina, odnosno više od 20.000 vozača manje.

Potražnja je u istom periodu išla u suprotnom smeru. Sedamdeset odsto robe koja prolazi kroz Viskonsin prevozi se komercijalnim teretnim vozilima po državnim autoputevima. Broj tih pošiljki porastao je za 33 odsto između 2019. i 2023. godine, a na nivou cele zemlje očekuje se rast od 50 odsto do 2050. godine.

„Kako je naša zavisnost od teških kamiona rasla, broj ljudi u Viskonsinu koji imaju dozvolu da ih voze pao je za više od 20.000 vozača, ili 8,9 odsto, u poslednjih petnaest godina. Preostali vozači su i stariji od ostalih učesnika u saobraćaju, što ukazuje da bi njihov broj mogao da se dodatno smanji“, navodi se u izveštaju.

Starosna struktura je glavni problem

Prosečna starost svih nosilaca CDL dozvole u Viskonsinu iznosi 51,4 godine. U 2025. godini čak 58,7 odsto licenciranih komercijalnih vozača imalo je 50 ili više godina, a skoro 25 odsto bilo je u uzrastu između 60 i 69 godina. Manje od četvrtine vozača teških kamiona je mlađe od 40 godina.

Podaci državnog Department of Workforce Development, odeljenja zaduženog za tržište rada u Viskonsinu, pokazuju da se svake godine otvori oko 6.000 radnih mesta koja zahtevaju dozvolu za teške kamione. Mlađi vozači ta mesta ne popunjavaju, konstatuje izveštaj.

„Nedostatak vozača, bilo ukupan bilo u pojedinim segmentima, mogao bi da utiče na pouzdanost i cenu prevoza, što stvara pritisak na rast cena“, stoji u izveštaju.

Bez konkretnih rešenja

Autori izveštaja nisu predložili konkretne mere, ali pominju dva pravca koja bi dugoročno mogla da ublaže problem: autonomna vozila i jaču železničku mrežu za teret.

„Samovozeća vozila mogla bi vremenom da smanje potrebu za obučenim vozačima za volanom, naročito na dugim autoputskim relacijama između gradova. Međutim, kako pokazuje spor napredak u uvođenju čak i delimično autonomne tehnologije kao što je platooning, vožnja kamiona u koloni uz elektronsko povezivanje, napredak možda neće stizati dovoljno brzo da reši akutne kratkoročne manjkove“, navodi se u dokumentu.

Druga opcija je prebacivanje dela tereta na druge vidove prevoza. „Unapređenje teretne železnice, na primer, moglo bi da pomogne u ublažavanju nedostatka vozača“, piše u izveštaju, uz citat iz najnovijeg državnog izveštaja o intermodalnom transportu: „Kamionski prevoz igra vitalnu ulogu. Međutim, preterano oslanjanje na bilo koji jedan vid prevoza može da stvori probleme u celom transportnom sistemu.“

Šta brojke zapravo govore

Podaci iz Viskonsina uklapaju se u obrazac poznat širom američke industrije: kapacitet se ne gubi naglo, nego postepeno, kroz odlazak starijih vozača u penziju bez dovoljnog priliva mlađih. Pad od 8,9 odsto za petnaest godina sam po sebi nije dramatičan. Uz podatak da skoro 60 odsto vozača ima 50 ili više godina, on ipak pokazuje da bi sledeća decenija mogla da donese znatno oštriji pad nego prethodna.