Male prevozničke firme podnele 221 bankrot tokom 2026. godine

U Sjedinjenim Državama je od početka ove godine 221 prevoznička firma podnela zahtev za bankrot, prema podacima koje je prikupio Bloomberg. Trogodišnji talas stečajeva time se nastavlja na nivou kakav industrija nije videla decenijama. Najteže ga podnose mali prevoznici.

Dvadeset sedam godina posla koje se završava likvidacijom

Džastin Stounmen u transportu je 27 godina, sa bazom u poljoprivrednom delu centralnog Mičigena. Vozio je žito i veštačko đubrivo širom Srednjeg zapada, a njegovih dvanaestak kamiona sa prikolicama u najboljim godinama donosilo je preko tri miliona dolara godišnjeg prihoda.

Taj period je iza njega. U poslednjih godinu dana firmu su pritisli skokovi cene dizela izazvani ratom, rast troškova osiguranja i teret dugova. U maju je Stoneman Trucking podneo zahtev za zaštitu od poverilaca, ali je vlasnik u međuvremenu odustao i prelazi na chapter 7, postupak likvidacije u kome se imovina prodaje a firma potpuno gasi.

„Toliko sam frustriran”, kaže Stounmen. „Šta bi sa svim onim ‘Drill, baby, drill’?”

Dve trećine malih prevoznika bez rasta prihoda

Anketu među stotinama malih prevoznika u protekla dva meseca sproveli su Truckstop, firma za upravljanje teretom i berzu tereta, i Bloomberg Intelligence, istraživačko odeljenje Bloomberga. Oko dve trećine malih američkih prevoznika, onih koji obično imaju 20 ili manje kamiona a često i samo jedan, prijavilo je da im je prihod isti ili niži nego u istom periodu prošle godine.

Skoro 40 odsto ispitanika reklo je da za šest meseci očekuje da više neće biti u transportu ili da nije sigurno gde će tada biti.

Čip Lejn, upravljački partner teksaške advokatske kancelarije Lane Law Firm koja se bavi stečajevima, kaže da beleži „ogroman skok” broja prevozničkih firmi koje traže savet o restrukturiranju, ponekad tri ili četiri nedeljno. „Oni su jedna od delatnosti koje viđamo iznova i iznova.”

Zašto veliki izdrže, a mali ne

Lejn objašnjava da mali prevoznici obično kreću kao vozači u većim kompanijama, steknu kontakte i reputaciju, pa se osamostale. Mnogi nemaju gotovinu da kupe kamion, pa se oslanjaju na kredite. To ih čini daleko ranjivijim od lidera poput J.B. Hunt Transport Services na rast troškova, uključujući rekordne cene dizela, čak i kada posla ima.

„Mnogo je lakše velikom J.B. Huntu da apsorbuje više cene goriva nego porodičnoj firmi od 2,5 miliona dolara prometa sa pet kamiona u lokalnoj distribuciji”, kaže Kristofer Vord, partner za stečajeve u kancelariji Lowenstein Sandler.

Sam J.B. Hunt je ovog meseca saopštio da planira podizanje cena kako bi nadoknadio stisnute marže. Firma sa jednim kamionom koja pokušava da ostane konkurentna tu opciju praktično nema. Aron Graft, izvršni direktor kompanije Triumph Financial, platne i bankarske platforme za teretni transport, kaže da firme bez duga po opremi i sa urednim bezbednosnim dosijeom, obično one veće, posluju dobro. „Ili gozba ili glad”, kaže on.

J.B. Hunt je treći na listi Transport Topics Top 100 najvećih prevoznika u Severnoj Americi, drugi u segmentu truckload i dedicated prevoza, prvi u intermodalnom i drayage segmentu, i četvrti na listi najvećih logističkih kompanija.

Trostruki udar: gorivo, kamate i loši krediti

Na sve to se nadovezuje sužavanje industrije posle kovid perioda, kada su visoka tražnja za isporukama, kamate blizu nule i izdašni državni krediti stvorili idealne uslove za ulazak u posao. Kada je pandemija popustila, mnogi od tih novih prevoznika nisu mogli da nađu dovoljno tereta, cene su pale, a industrija je ušla u dubok pad sa talasom bankrota.

Oni koji su preživeli tu recesiju tereta sada trpe ono što Lejn naziva „trostrukim udarom”: skuplje gorivo, rastuće kamate i opterećujuće kreditne aranžmane.

Male firme se često zadužuju da bi unapred platile skupu opremu. Nije retko, kaže Lejn, da uzmu „loš novac”: kredite sa promenljivom kamatom, osetljive na rast stopa, i kratkoročne zajmove sa visokom kamatom koji pokrivaju trenutni manjak ali guraju dužnika dublje u minus. Česti su i merchant cash advance aranžmani, avansi na buduće prihode, kao i faktoring, prodaja faktura radi brze naplate uz proviziju. Oba rešenja kasnije dodatno stanjuju ionako tanke marže.

Stounmen je uzeo kredite za opremu, a zatim 2023. i dva merchant cash advance aranžmana u ukupnom iznosu od oko 125.000 dolara kada mu je ponestalo gotovine. Danas smatra da su ga bankari prevarili složenim zajmovima za koje su znali da ih neće moći otplatiti. Da je uzeo običnu kreditnu liniju, kaže, firma bi možda opstala.

Prevare i osiguranje kao dodatni pritisak

Prevoznici navode i prevare, osiguranje i imigracione kontrole. Prema rečima Dženifer Loket, menadžerke operacija u faktoring kompaniji altLINE, recesija tereta je ubrzala problem krađe identiteta u industriji. Prevaranti pronađu identifikacioni broj prevoznika, vredan zato što pokazuje dugu istoriju poslovanja sa čistim bezbednosnim dosijeom, pa ga prodaju ili koriste da presretnu teret i odvezu robu. Prema indeksu Highway's Freight Fraud Index, prevare u transportu koštaju industriju oko 18 miliona dolara dnevno.

Računi za osiguranje takođe rastu. Loket kaže da premija može da skoči i kada je prevoznik žrtva prevare i kada vozač dobije jednu jedinu kaznu za prekoračenje brzine, dok paralelno poskupljuju oprema i rad. Stounmen je odlučio da likvidira firmu nakon što mu je osiguravajuća kuća ponudila polisu od 155.000 dolara za dva kamiona i tri prikolice, pošto je jedan od njegovih vozača imao saobraćajnu nesreću.

Kevin Mekalister je 2021. otvorio firmu sa tri kamiona i vozio sve, od auto-delova do hemijskih boja. Želeo je da bude preduzetnik, ali je dočekao pad cena prevoza posle pandemije.