Stručnjaci kažu da američke carine negativno utiču na firme i potrošače
Administracija Donalda Trampa u svom drugom mandatu nastavila je da koristi carine kao sredstvo za povratak radnih mesta u SAD, uvodeći ih za robu iz preko 90 zemalja, uključujući dodatne namete na čelik, aluminijum, bakar i uvoz automobila.
I dok se efekti na tržište rada i dalje raspravljaju, preduzetnica Sara Vels ističe da bi donosioci odluka morali više da razmotre kako carine pogađaju američke firme i krajnje potrošače.
Vels, vlasnica firme Sarah Wells Bags, koja prodaje dizajnerske torbe za pumpe za majčino mleko, rekla je da je njeno poslovanje iz Virdžinije ozbiljno pogođeno dodatnim troškovima zbog carina.
„Mi doprinosimo ekonomiji, naša sposobnost da uspešno poslujemo i zapošljavamo ljude je važna isto kao i radna mesta u proizvodnji,“ rekla je Vels tokom vebinara „Uticaj carina na potrošače“.
„Ne možemo samo da gledamo broj novih fabrika, već i milione poslova u malim biznisima, lancima snabdevanja, skladištima, transportu, dizajnu i svemu što ulazi u proces.“
Vebinar je organizovala Nacionalna asocijacija uvoznika i izvoznika Meksičke Republike, sa sedištem u Meksiko Sitiju, koja promoviše bilateralne trgovinske odnose.
Džonatan Gold je dodao:
„Carine ne pogađaju samo potrošače – one povećavaju troškove američkim proizvođačima, jer poskupljuju sve ulazne materijale potrebne za proizvodnju.“
Logistički konsultant Horhe Kanavati podelio je primer klijentkinje iz Meksika čija je pošiljka iz Kine, vredna oko 11.000 dolara, bila pogođena carinom od skoro 26.000 dolara. Rešenje je bilo da se roba prebaci u slobodnu trgovinsku zonu u SAD, pa zatim pošalje drumskim putem u Meksiko, gde se sada prodaje po višoj ceni – ali bez ogromne carine.
Vels je pokušala da proizvodi svoje torbe u SAD, ali kaže da su troškovi bili neodrživi.
„Bilo bi divno proizvoditi ovde lokalno – lakše bi bilo, imala bih više kontrole i manje logistike. Ali to jednostavno nije moguće,“ kaže Vels.
Navodi da američka proizvodnja ima problem s radnom snagom i nemogućnošću da se skalira.
„Od nekoliko američkih proizvođača torbi uvek dobijam isti odgovor: ‘Nemamo dovoljno radne snage’ ili ‘ne možemo da radimo u velikim količinama’.“
Takođe napominje da se većina sirovina za njene proizvode ionako uvozi:
„Jedan ranac koristi 15 različitih dobavljača iz Kine – od rajsferšlusa do tkanina. Čak i kada bismo u SAD našli nekoga da ušije proizvod, sve komponente bi i dalje dolazile iz inostranstva i bile podložne carinama.“