Zalaganjem ATA za vozače kamiona tinejdžere pogoršava se višak kapaciteta
Kamionska industrija trenutno prolazi kroz jednu od najdužih recesija u sektoru prevoza robe do sada, a glavni uzrok je ogroman višak kapaciteta koji premašuje potražnju. Ovaj višak proizilazi iz industrije u koju je izuzetno lako ući – bez značajnih prepreka – što omogućava da ponuda lako nadmaši tražnju, čime se dovodi u pitanje tvrdnja Američkog udruženja za kamionski transport (ATA) da uvek postoji hroničan nedostatak vozača. Ta priča zaslužuje pažljivo razmatranje — ne samo zbog svoje tačnosti, već i zbog toga što možda više služi interesima ATA nego interesima same industrije.
Tvrdnja ATA o nestašici vozača šalje pogrešan signal tržištu. Time se ranjivi radnici i ambiciozni preduzetnici podstiču da uđu na tržište koje je već prezasićeno, dok banke naivno odobravaju kredite u uverenju da potražnja i visoke cene — tipične za pravu nestašicu — i dalje postoje. Iskusni prevoznici znaju da to danas nije slučaj.
Zaustavljanje priliva novih vozača, umesto njegovog podsticanja kroz kongresne programe i masovne CDL škole, moglo bi pomoći u ublažavanju viška kapaciteta. Ipak, ATA insistira na suprotnom pristupu, što se čini kao politika koja nije u interesu njenih članica.
Naime, ATA je svedočila pred Senatskim odborom za trgovinu, pozivajući zakonodavce da smanje minimalnu starosnu granicu za međudržavno upravljanje kamionima sa 21 na 18 godina. Taj potez bi dodatno otvorio vrata velikom broju novih vozača, što bi još više povećalo kapacitete u trenutku kada industrija već pati od njihove prezasićenosti.
Snižavanje starosne granice za vozače kamiona na 18 godina moglo bi pokrenuti talas novih učesnika na tržištu koje je već zasićeno, čime bi se višak kapaciteta dodatno pogoršao umesto ublažio. Zagovornici bezbednosti upozoravaju na povećanje broja saobraćajnih nesreća među mlađim vozačima, koji su statistički podložniji ometanju i greškama zbog nedostatka iskustva.
Sa ekonomske strane, novi priliv vozača mogao bi dodatno oboriti cene prevoza, produžiti recesiju i dodatno ugroziti prevoznike koji već posluju sa minimalnim profitnim marginama. Broj aktivnih kamiona porastao je sa 1,5 miliona u januaru 2017. na 2,1 milion danas – što je skok od 40% – uglavnom zahvaljujući stalnom dotoku novih vozača.
Zato se može zaključiti da ATA više sledi sopstvene organizacione interese nego potrebe svojih članova. Kao udruženje koje svoje prihode od članarina vezuje za veličinu tržišta, ATA prirodno favorizuje neograničen rast nad održivom profitabilnošću sektora. Umesto da podstiče još veći ulazak novih vozača, prioritet bi trebalo da budu politike koje rešavaju problem viška ponude i nude izlaz iz trenutne krize. U suprotnom, stav ATA-a rizikuje da održi u životu upravo onu krizu koju navodno pokušava da reši.