Ažuriranje: cene nafte padaju nakon kratkotrajnog skoka na početku trgovanja
Cena nafte bila je praktično nepromenjena u ponedeljak ujutru po američkom vremenu, nakon što je u nedelju uveče po američkom vremenu otpočela sa rastom, usled vojnog udara na Iran koji je sprovela administracija Donalda Trampa.
Čak i početni porast cena smatrao se prilično umerenim u poređenju sa apokaliptičnim predviđanjima koja su se mogla čuti pre samog napada.
Međutim, iz ugla kamionske industrije, najveću pažnju privukao je kontinuirani rast cena dizela u odnosu na sirovu naftu i benzin.
Oko 19:05 po istočnom vremenu, oko sat vremena nakon početka trgovanja na raznim berzama, globalni referentni Brent porastao je za 1,88 dolara po barelu na 78,89 dolara, što je rast od 2,44%. Američki referentni sirovi naftni brend West Texas Intermediate (WTI) porastao je za 2,52% na 75,70 dolara po barelu, što je povećanje od 1,86 dolara po barelu. RBOB benzin, koji je polufinisani proizvod i služi kao trgovačka platforma za gotov benzin, skočio je 2,19% na 2,3806 dolara po galonu, odnosno za 5,11 centi po galonu. (RBOB je u osnovi benzin bez dodatka etanola).
Ali najviše je porastao ultra niskosumporni dizel (ULSD) u nedelju uveče. Cena mu je skočila 3,67% na 2,6352 dolara po galonu, što je povećanje od 9,34 centa.
U izuzetnom preokretu, do 9:30 ujutru po istočnom vremenu cene nafte su bile uglavnom nepromenjene ili u blagom padu u odnosu na zatvaranje u petak na berzi CME.
Neposredno pre 9:30, ULSD je pao oko 25 baznih poena, odnosno 0,09%. WTI je porastao za 0,08%, a Brent za nešto manje od 0,2%.
Kasnije su vesti da su dva tankera nafte, koja su prvo napravila okret da izbegnu prolazak kroz Hormuški moreuz, a zatim promenila odluku i ipak prošla, pomogle da se tržišta smire.
U intervjuu za Bloomberg televiziju, prenetom od strane Bloomberga, Bob Meknali, osnivač Rapidan Energy Advisers LLC i dugogodišnji energetski zvaničnik u Vašingtonu, izjavio je da su raniji dobitci na tržištu već doveli cenu na nivo koji odražava moguću nestabilnost.
„Cena je porasla za 10 dolara po barelu od početka sukoba, sada malo više, i mislim da je u tržištu prisutan odgovarajući nivo rizika,“ rekao je on. „Trgovci drže dah, čekajući da li će Izrael ili Iran proširiti sukob sa vojnih i političkih ciljeva na trgovanu energiju. Do sada niko nije povukao taj potez, i ako to ne učine, mogu da zamislim da će cena pasti.“
Ako se ULSD u ponedeljak popodne u SAD zadrži na toj ceni, to će biti najviša cena od 16. aprila 2024., kada je cena zatvaranja bila 2,6513 dolara po galonu.
Najdramatičniji scenario za tržište nafte u nedeljama pred američki napad na iranske nuklearne objekte i sada posle njega jeste sudbina Hormuškog moreuza, koji je kapija u Persijski zaliv i ruta izvoza nafte iz brojnih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju, Kuvajt, Irak i Iran.
Reuters je 2023. godine, pozivajući se na razne izvore, izvestio da oko 20% od približno 103 miliona barela dnevne potrošnje nafte u svetu prolazi kroz Hormuški moreuz svakog dana. Postoje alternativni izvozni putevi preko cevovoda za neke zemlje, ali nije jasno koliko infrastruktura koja se diže na 100% kapaciteta može zameniti uobičajene nivoe izvoza kroz moreuz.
Hormuški moreuz nije deo međunarodnih voda. Deo pripada iranskim teritorijalnim vodama, a drugi deo omanskim teritorijalnim vodama.
Iranski parlament je tokom vikenda glasao za zatvaranje Hormuškog moreuza, mada su neki medijski izveštaji naveli da će odluku o sprovođenju tog radikalnog poteza doneti vrhovno rukovodstvo zemlje.
Državni sekretar Marko Rubio, u intervjuu za Fox News Sunday, pozvao je Kinu da odvrati Iran od sprovođenja te politike. Kina je najveći kupac iranske sirove nafte, a njen lanac snabdevanja ide iz Irana preko Hormuškog moreuza do Kine.
„Pozivam kinesku vladu u Pekingu da ih pozove zbog toga, jer oni u velikoj meri zavise od Hormuškog moreuza za svoju naftu,“ rekao je Rubio, prema više izveštaja o njegovom intervjuu.
Drugi analitičari su istakli da bi zatvaranje Hormuškog moreuza imalo preveliki uticaj na iranski izvoz, presečavši njegov najvažniji izvor prihoda.
U međuvremenu, veliki rast razlike između cena sirove nafte i dizela je relativno nova pojava.
Ako uporedimo cene ULSD i Brent za prednji mesec, ta razlika u nedelju uveče, prema cenama od 19:05, iznosila je oko 75 centi po galonu. To je najveća razlika od februara 2024. Pre mesec dana bila je oko 56 centi.
U mesečnom izveštaju o tržištu srednjih destilata, uključujući dizel, objavljenom neposredno pre napada, istraživačka firma Energy Aspects navela je neke razloge za kontinuiranu snagu dizela u odnosu na sirovu naftu.
„Vidimo rastuće rizike u snabdevanju srednjih destilata zbog eskalacije sukoba između Izraela i Irana nakon napada u petak,“ navodi EA.
Što se tiče dva sukobljena bliskoistočna aktera, EA je navela da su svi izraelski rafineri „neoperativni“ nakon iranskih napada. Izrael ima relativno malu rafinerijsku kapacitet, ali je neto izvoznik dizela, pa će verovatno morati da uveze dizel da nadomesti izgubljenu proizvodnju.
Što se tiče Irana, EA navodi da proizvodi oko 700.000 barela dizela dnevno. On je takođe neto izvoznik dizela, „ali bi mogao biti prinuđen na uvoz u slučaju poremećaja u snabdevanju,“ navodi izveštaj.
Izveštaj EA sadrži i grafikon koji pokazuje relativno niske zalihe dizela u Evropi (u milionima barela).
Zalihe u SAD takođe su već drugu nedelju u junu ispod proseka za poslednjih pet i deset godina, ali pošto je potražnja za dizelom takođe opala, broj dana pokrivenosti – što predstavlja koliko dugo zalihe mogu da zadovolje potražnju – raste poslednjih nedelja.
Podaci o zalihama neavionskih destilata u SAD, od kojih je oko 90% ultra niskosumporni dizel, pokazuju niske nivoe. Ali potražnja je isto tako niska. Rezultat je da je količina zaliha izražena u danima pokrivenosti potražnje niska, ali ne i IZUZETNO niska. I ta brojka raste.