Zarade kamiondžija pod lupom: realna plata niža nego pre 40 godina, troškovi sve veći
Zarade se značajno razlikuju u zavisnosti od tipa posla i iskustva: srednje godišnje zarade se kreću od 76.420 dolara za vozače u truckload segmentu do 186.016 dolara za vlasnike-operatere.
Plate kamiondžija ne prate inflaciju još od 1980-ih, uglavnom zbog deregulacije, što znači da je njihova realna zarada danas niža.
Kamiondžije snose različite troškove — vozači zaposlenih u kompanijama ih imaju manje, dok vlasnici-operateri imaju visoke operativne troškove.
Za mnoge, život na putu deluje privlačno. Ko ne bi voleo da bude plaćen dok putuje širom SAD? Mediji, filmovi i oglasi često romantizuju ovaj poziv, ali realnost — tj. novac — često govori drugačije. Dakle, koliko kamiondžije zaista zarađuju?
Istorija plata vozača kamiona
Prema podacima Nacionalnog instituta za transport, prosečna godišnja zarada vozača 1980. bila je između 38.000 i 39.000 dolara. Preračunato s inflacijom, to bi danas bilo između 135.000 i 150.000 dolara. Danas, međutim, prosečni kamiondžija ne zarađuje ni blizu toga.
Zašto? Plate vozača nisu rasle u skladu s inflacijom. Tržišni faktori, poput cena prevoza, ponude vozača i tražnje kapaciteta, takođe utiču. Prema izveštaju Američkog udruženja za kamionski transport iz 2024, plate su donekle porasle poslednjih godina, ali taj trend nije konstantan.
Mnogi za ovu stagnaciju delimično krive Zakon o motornim prevoznicima iz 1980, koji je deregulacijom povećao konkurenciju među prevoznicima, što je navodno smanjilo plate vozača.
Zarade zavise i od iskustva, bezbednosnog dosijea, vrste isplate, lokacije, opreme i poslodavca.
Način plaćanja kamiondžija
Najveća razlika je u načinu na koji se vozači plaćaju:
Po pređenoj milji: Najčešći oblik isplate — vozač dobija određeni iznos po milji.
Po tovaru: Vozač može dobiti 25% do 85% vrednosti tovara, što može značiti veliku zaradu — ili jedva pokriće troškova.
Po satu: Regionalni i dostavni poslovi često se plaćaju po satu, posebno kod privatnih flota gde vozači rade i druge poslove poput istovara.
Vlasnici-operateri mogu potencijalno zaraditi više, ali i imaju više troškova. Njihova zarada često oscilira u skladu s tržištem i cenama transporta.
Troškovi vozača kamiona
Vozači imaju brojne troškove, koji se razlikuju u zavisnosti od poslodavca i vrste posla:
Troškovi vozača zaposlenih u kompaniji:
Hrana: Isključivo na njihov račun.
Parkiranje: Nije uvek besplatno ni dostupno; ponekad sami plaćaju, osim ako im firma ne refundira.
Dozvole i obuke: CDL obuka i testiranje.
Troškovi vlasnika-operatera:
Gorivo i aditivi
Kupovina ili lizing kamiona i opreme
Održavanje i popravke
Plaćeno parkiranje
Hrana i potrepštine
Tehnologija (kamere, TMS, itd.)
Osiguranje (zdravstveno i kamionsko)
Porezi (savezni, državni, porez na samozapošljavanje)
Dozvole i naknade (DOT, IFTA, tehnički pregledi…)
Da li bi kamiondžije trebalo da budu bolje plaćene?
S obzirom na težinu posla, inflaciju i druge ekonomske izazove — svakako. Više plate mogle bi:
Poboljšati bezbednost: Istraživanja povezuju bolje plate sa manjim brojem saobraćajnih nesreća.
Povećati zadržavanje kadra: Više plate znači manja fluktuacija.
Privući nove vozače: Industrija već godinama trpi manjak radne snage.
Podstaći ekonomiju: Ako industrija raste, koristi ima i lanac snabdevanja i šira ekonomija.
Naravno, podizanje plata nije jednostavno — ali to je već problem koji prevoznici treba da reše.