Nafta dostigla 110 dolara po barelu, prvi put od maja

Brent, globalni referentni tip sirove nafte, dostigao je 16. oktobra 110 dolara po barelu, prvi put od maja. Cena je u toku dana porasla 3,7 odsto i zabeležila drugi uzastopni nedeljni rast, pošto su trgovci ponovo počeli da u cenu uračunavaju rizik od poremećaja u snabdevanju.

Dva fronta drže tržište u neizvesnosti

Rast je usledio posle niza izveštaja o sukobima u ključnim izvoznim centrima. Hutski pobunjenici, koje podržava Iran, i dalje gađaju Saudijsku Arabiju raketama i dronovima, dok Rusija i Ukrajina razmenjuju udare na energetsku infrastrukturu.

Na ovom nivou cene su poslednji put bile pre skoro pet meseci, kada su blokirani tokovi sirove nafte i goriva doveli do krhkog i kratkotrajnog sporazuma koji je nakratko otvorio Ormuski moreuz, usko plovno grlo za izvoz nafte iz Persijskog zaliva. Obim tereta kroz taj prolaz danas se približava nivoima od pre rata i prošle nedelje je premašio 100 miliona barela sirove nafte. Cene ipak ostaju tvrdoglavo visoke, pa predsednik Donald Tramp ima sve manje poluga da obori troškove energije pred međuizbore 3. novembra.

Dizel na 4,90 dolara po galonu

Porasli su i fjučersi na dizel i benzin, ugovori o budućoj isporuci goriva kojima se trguje na berzi. Dizel je u Njujorku dan završio na 4,90 dolara po galonu. Obe vrste goriva trguju se po najvišim cenama ikada zabeleženim za ovo doba godine.

"Posle kratkog predaha, tržište nafte mora ponovo da uračuna rizik, naročito pred vikend", rekla je Rebeka Bejbin, viši trgovac energentima u kompaniji CIBC Private Wealth Group.

Trajno isključenje ruskog dizela sa svetskog tržišta tera rafinerije u drugim zemljama da povećaju preradu nafte kako bi pokrile tražnju. Evropski fjučersi na dizel ove godine su više nego udvostručeni.

Spor oko dogovora sa Moskvom

Američki zakonodavci su 16. oktobra predložili zakon koji bi blokirao Trampov dogovor sa Moskvom o puštanju nekoliko stotina miliona barela dizela na tržište. Predlog odražava široko protivljenje svakoj meri koja bi Rusiji omogućila da puni ratnu kasu.

Tramp ponavlja da će Moskva ispuniti svoj deo dogovora. Napadi poput nedavnog udara na rusku rafineriju u Rjazanu, o kome je izvestio Rojters, pojačavaju sumnje da li će isporuka zaista stići.

Procene rizika od eskalacije

Analitičari pažljivo prate dešavanja u Persijskom zalivu. Tramp nije isključio mogućnost upotrebe bombe poznate kao "majka svih bombi" protiv Irana posle izbora 3. novembra, rekao je u intervjuu za Newsmax. CNN je ranije ove nedelje izvestio da su Sjedinjene Države razradile planove napada koji bi mogli da uključe GBU-43/B, vazdušnu bombu velike razorne moći.

"Verovatno je da će sukob eskalirati", napisali su analitičari konsultantske kuće Eurasia Group, podigavši procenu verovatnoće zaoštravanja na 65 odsto sa prethodnih 35 odsto. "Status kvo zategnutosti više nije održiv za Sjedinjene Države."

Vašington pokušava da obuzda cene povlačenjem iz rezervi i pritiskom na druge zemlje da urade isto. Istog dana ponuđeno je do 17 miliona barela iz Strateških naftnih rezervi, državnih zaliha sirove nafte za vanredne situacije.

Tržište bez jasnog pravca

Sirova nafta je ove godine poskupela više od 75 odsto zbog ratova na Bliskom istoku i u Rusiji. Fizičko tržište i dalje pokazuje oskudicu, a rafinisani proizvodi poput dizela rastu brže od sirove nafte.

Veliki skok 16. oktobra bio je prvi takve veličine u nedelji inače uskih cenovnih raspona, iako su vesti ukazivale na pogoršanje energetske bezbednosti u svetu. Raskorak između fjučersa i fizičkog tržišta uneo je oprez među trgovce, pa je otvoreni interes, odnosno broj aktivnih ugovora na tržištu globalnog referentnog tipa nafte, ranije ovog meseca pao na najniži nivo od marta 2025.

Brent poslednjih dana uglavnom zaostaje za američkim referentnim tipom nafte, čime se razlika između njih smanjila, jer su niži troškovi prevoza američke nafte podstakli tražnju. Cena prevoza standardnog tereta sa obale Meksičkog zaliva do Roterdama pala je oko 12 odsto u poslednjih nedelju dana, prema podacima berze Baltic Exchange. Svoj doprinos dali su i fondovi koji prate tržišne trendove, kao i tehnički faktori.