Koje alate Tramp koristi za uvođenje carina?

Predsednik Donald Tramp suočiće se narednog meseca sa revizijom Vrhovnog suda SAD zbog načina na koji koristi Zakon o međunarodnim ekonomskim vanrednim merama (IEEPA) da bi uveo carine na uvoz iz pojedinih zemalja. Dve federalne sudske instance već su presudile da je takvo korišćenje IEEPA zakona nezakonito, dok Trampova administracija tvrdi da predsednik ima pravo da deluje samostalno kada proglasi „nacionalnu ekonomsku vanrednu situaciju“. Prema tumačenju Bele kuće, IEEPA omogućava uvođenje carina bez posebnih procedura i bez potrebe za dodatnim odobrenjima Kongresa, što Trampu daje široke ovlasti. „Predsednik proglasi vanredno stanje i odmah odluči – evo šta ćemo uraditi, bez ikakve birokratske prepreke,“ objašnjava advokat Aleksander Šefer iz firme Crowell & Moring. Ipak, čak i ako Vrhovni sud ograniči primenu IEEPA zakona, Tramp će i dalje imati više zakonskih mehanizama da uvodi ili povećava carine. Section 232 – „nacionalna bezbednost“ kao osnova Tramp se već oslanjao na Section 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962. godine, koji mu omogućava da uvede carine ako uvoz „ugrožava nacionalnu bezbednost“. Na osnovu ovog člana uvedene su carine od 50% na čelik i aluminijum, 25% na automobile i auto-delove, a najnovije i carine na nameštaj i drvene proizvode. „Prednost Section 232 je što su sudovi već potvrdili njegovu zakonitost,“ kaže Greg Hjusisian iz firme Foley & Lardner. Trenutno se vodi niz novih istraga po ovom članu – uključujući poluprovodnike, farmaceutske proizvode i kritične minerale – koji zajedno obuhvataju oko 40% američke trgovine. Section 301 – borba protiv „nepoštene trgovine“ Još jedan moćan alat koji Tramp koristi je Section 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, koji omogućava carine na zemlje koje primenjuju „nepoštene trgovinske prakse“. Upravo je ovaj član bio osnova za carine na kineske proizvode tokom njegovog prvog mandata – koje je kasnije Džo Bajden zadržao i proširio na električna vozila, baterije i poluprovodnike. Sudovi su i ove mere potvrdili kao zakonite, što Trampu daje dodatnu sigurnost da ponovo koristi isti mehanizam. Section 338 – retko korišćeni alat iz 1930-ih Ovaj deo Tarifnog zakona iz 1930. godine omogućava predsedniku da proglasi do 50% carine ako druga zemlja diskriminiše američku robu. Međutim, nije korišćen od 1940-ih i verovatno bi izazvao snažnu reakciju Svetske trgovinske organizacije (WTO). „S obzirom da WTO trenutno nema apelaciono telo, SAD bi teoretski mogle da osporavaju svaku odluku – i odlože je na neodređeno,“ kaže Šefer. Section 201 – zaštita domaće industrije Ovaj deo Zakona o trgovini iz 1974. omogućava pokretanje „safeguard“ istrage, odnosno zaštitne mere ako se utvrdi da uvoz ozbiljno šteti domaćoj industriji. Nakon istrage Američke komisije za međunarodnu trgovinu (ITC), predsednik može uvesti carine. Tako je Džordž V. Buš koristio Section 201 za čelik, a Harley-Davidson u 1980-im da uvede 45% carinu na japanske motocikle. Section 122 – brze carine zbog trgovinskog deficita Ova odredba daje predsedniku mogućnost da privremeno uvede carine do 15% zbog trgovinskog deficita, ali samo na 150 dana, osim ako Kongres ne odobri produženje. „Iako ograničenog trajanja, ovaj mehanizam bi Tramp mogao koristiti kao ‘rezervnu opciju’ ako IEEPA bude oborena,“ kaže Šefer. Zaključak Bez obzira na odluku Vrhovnog suda o IEEPA zakonu, predsednik i dalje ima širok spektar pravnih instrumenata da podiže carine, sprovodi trgovinske istrage i preoblikuje američku trgovinsku politiku — i to gotovo bez direktnog odobrenja Kongresa. TRUCKING DIVE