Akcije Tesle naglo pale nakon sukoba Trampa i Muska
Akcije kompanije Tesla Inc. značajno su pale dok je dugotrajni sukob između Elona Muska i predsednika Donalda Trampa eskalirao u javni rat rečima između dvojice najmoćnijih ljudi na svetu.
Tramp je 5. juna izjavio da je „veoma razočaran“ kritikama izvršnog direktora Tesle na račun njegovog ključnog poreskog zakona. Musk je uzvratio na društvenim mrežama, tvrdeći između ostalog da je „bez njega Tramp izgubio izbore“.
Kasnije je predsednik pomenuo mogućnost ukidanja saveznih ugovora i subvencija koje Muskove kompanije primaju, kao i da je tražio od lidera Tesle i SpaceX-a da napuste njegovu administraciju, što je Musk nazvao „lažima“. Kasnije tog dana Musk je najavio da bi mogao da povuče jednu SpaceX letelicu koja se koristi u Americi.
Akcije Tesle pale su 14% 5. juna na njujorškoj berzi, što je njihov najveći pad od 10. marta. Ovaj pad vrednosti smanjio je tržišnu kapitalizaciju proizvođača električnih vozila za oko 150 milijardi dolara. Nakon zatvaranja berze, akcije su dodatno pale za 2,2%.
Javni sukob najbogatijeg čoveka sveta i lidera slobodnog sveta na društvenim mrežama predstavlja dramatičan prekid nekada moćnog političkog saveza.
Musk je uložio više od 250 miliona dolara da podrži Trampov povratak u Belu kuću, dok je Tramp zadužio Muska da vodi veliki plan za smanjenje državne potrošnje i reformu birokratije, pre nego što se milijarder prošle nedelje povukao iz te uloge.
Ros Gerber, izvršni direktor Tesla investicionog fonda Gerber Kawasaki, oštro je kritikovao Muska u intervjuu za Bloomberg TV, upozoravajući da bi njegovo ponašanje moglo dovesti do tužbi investitora i prepoloviti vrednost SpaceX-a.
„Elon ne radi u korist svojih akcionara,“ rekao je Gerber, čija je firma značajno smanjila Tesla akcije poslednjih godina. „Ovo je rasulo koje vodi ka razgradnji Muskove imperije u realnom vremenu.“
Sukob podseća na mogućnost da Tramp iskoristi državne mehanizme za odmazdu protiv Muskove imperije, slično kao što je ranije napadao druge neprijatelje, poput Harvarda.
Takođe, dovodi u pitanje hoće li Trampova administracija sprovesti ključne političke promene koje Musk zagovara, poput okvira za liberalizaciju upotrebe autonomnih vozila, što je Musk označio kao ključni faktor budućnosti Tesle i njene tržišne vrednosti.
Politike koje trenutno promovišu Tramp i republikanski zakonodavci ugrožavaju milijarde dolara za Teslu, koja je Muskov najveći posao.
Trampov veliki poreski zakon uglavnom bi ukinuo poreske kredite do vrednosti od 7.500 dolara za kupce nekih Tesla modela i drugih električnih vozila već do kraja ove godine, sedam godina ranije od planiranog, što bi prema proceni JPMorgan analitičara smanjilo godišnju dobit Tesle za oko 1,2 milijarde dolara.
Nakon što se prošle nedelje povukao iz svoje formalne savetodavne uloge u Beloj kući, Musk je krenuo u kampanju protiv predsednikovog poreskog zakona, koji je nazvao „odražavajućim gnušanjem“. Musk je lobirao kod republikanskih zakonodavaca, uključujući i direktan apel predsedniku Predstavničkog doma Majku Džonsonu, da sačuvaju poreske kredite za električna vozila.
Poseban zakon, usvojen u Senatu, koji napada kalifornijske obaveze o prodaji EV vozila, predstavlja dodatni udarac od oko 2 milijarde dolara za prodaju regulatornih kredita Tesle, navode JPMorgan analitičari.
Zajedno, ove mere prete sa oko polovine od preko 6 milijardi dolara prihoda pre kamata i poreza koje se očekuju za Teslu ove godine, kako je navedeno u izveštaju iz maja.
Tesla nije odgovorila na zahteve za komentar.
Poreski zakon koji je usvojio Predstavnički dom agresivno bi ukinuo poreske kredite za proizvodnju čiste energije i druge izvore ranije od planiranog. Takođe sadrži stroga ograničenja u korišćenju kineskih komponenti i materijala, što bi, prema analitičarima, učinilo te kredite beskorisnim i ograničilo mogućnost prodaje poreskih kredita trećim licima.
Tesla jedinica za solarne sisteme i baterije posebno je kritikovala republikanski zakon zbog ukidanja poreskih podsticaja za čistu energiju, upozoravajući da bi „iznenadni prekid“ ovih podsticaja ugrozio energetsku nezavisnost Amerike i pouzdanost elektroenergetske mreže.
Politike čiste energije i električnih vozila, koje su na udaru, u velikoj meri su deo Zakona o smanjenju inflacije bivšeg predsednika Džoa Bajdena, osmišljenog da podstakne kompanije da grade domaće lance snabdevanja za čistu energiju i električna vozila, dajući više novca za proizvodnju baterija i EV vozila u Americi.
Sa ovim Bajdenovim politikama, prodaja električnih vozila u Americi porasla je za 7,3% na rekordnih 1,3 miliona prošle godine, prema podacima Cox Automotive.