Potražnja za prevozom pokreće zapošljavanje u kamionskoj industriji
U kamionskoj industriji već decenijama traje debata o navodnom „stalnom nedostatku vozača“. Američko udruženje kamionskih prevoznika (ATA) od 1987. godine tvrdi da postoji hronični manjak vozača, pozivajući se na devet različitih studija. Međutim, istraživači i stručnjaci iz industrije tvrde da tržište rada funkcioniše sasvim dobro kada je potražnja za prevozom visoka. Studija profesora Džonatana Faresa, Džejsona Milera i Stivena Barks-a iz decembra 2024, objavljena od strane Asocijacije za upravljanje lancem snabdevanja, pokazuje da prevoznici zapošljavaju više vozača kada potražnja za prevozom raste, a otpuštaju ih kada ona opadne.
Prevoznici se racionalno ponašaju prema kretanjima na tržištu – jaka potražnja za robom podstiče zapošljavanje, često uz povećane plate kako bi privukli vozače. Slaba potražnja dovodi do otpuštanja. Narativ o „stalnom nedostatku“ vozača, koji najčešće potiče iz ATA studija, pojednostavljuje stvarnu ulogu potražnje.
Tokom pandemije COVID-19, broj radnih mesta u kamionskoj industriji pao je za 84.500 (5,6%) između marta i aprila 2020 – što je najveći mesečni pad u istoriji. Ovaj šok je pokazao koliko potražnja za robom oblikuje zapošljavanje na nivou saveznih država. Između maja 2020. i decembra 2021, sedam glavnih faktora uticalo je na rast broja radnih mesta u kamionskom sektoru.
Kako potražnja za prevozom stvara radna mesta u kamionskoj industriji:
- Eksploatacija prirodnih resursa:
Hidraulično bušenje i rudarstvo stvaraju ogromne količine tereta – jedna bušotina zahteva preko 1.145 teških kamionskih tura za materijale kao što je pesak. Pad cena nafte 2020. godine smanjio je bušenje za 41% i rudarstvo za 10%, što je smanjilo obim tereta u Severnoj Dakoti i Vajomingu. Tamo je broj vozačkih radnih mesta do 2021. opao za 18%, odnosno 15%. Niska potražnja zaustavila je zapošljavanje jer specijalizovani kamioni nisu mogli lako da pređu na druge vrste tereta. - Širenje skladišta:
Rast e-trgovine doveo je do rasta zaposlenosti u skladištima za 14% u 2020. i 38% u 2021. godini. U Kaliforniji i Arizoni to je povećalo lokalni prevoz i dovelo do rasta broja kamionskih poslova za 8%. Velika potražnja motivisala je prevoznike da zapošljavaju nove vozače. - Kontejnerske luke:
Porast uvoza robe za maloprodaju za 17% u 2021. u lukama Kalifornije i Džordžije stvorio je nove poslove u prekrcaju i prevozu kontejnera. Velike količine robe podstakle su zapošljavanje, a konkurencija sa strane radne snage u lukama bila je minimalna. - Građevina, veleprodaja i kurirske službe:
Ove delatnosti povećale su obim tereta, ali nisu konkurisale kamionskoj industriji za radnu snagu. Na primer, građevinski sektor na Floridi porastao je za 2,6% do 2021, dok je broj kamionskih radnih mesta porastao za 11,8%. Tereti iz ovih sektora podržavali su zapošljavanje vozača. - Proizvodnja:
Proizvodnja je odgovorna za 60% ukupnih tonaža u komercijalnom drumskom prevozu. Opstanak i oporavak proizvodnje direktno utiču na zapošljavanje. Oporavak auto-industrije u Mičigenu 2021. godine doveo je do zapošljavanja u državama poput Ohaja. - Maloprodaja i potrošačka roba:
Porast uvoza robe za maloprodaju od 17% u 2021. povećao je potrebu za distribucijom. Na Floridi, potražnja trgovaca za prevozom robe dovela je do povećanog zapošljavanja. - Energija i makroekonomski faktori:
Pad prerade nafte i petrohemijske proizvodnje 2020. usporio je zapošljavanje. Međutim, praznični sezonski skokovi i oporavak cena nafte 2021. povećali su obim tereta i podstakli nova zapošljavanja.
Zašto građevina nije konkurencija kamionskoj industriji?
Suprotno uvreženom mišljenju, građevina ne predstavlja veliku konkurenciju za vozače. Studija pokazuje da građevina generiše teret koji podupire zapošljavanje u kamionskoj industriji. Na primer, na Floridi je porast zaposlenosti u građevini za 2,6% između 2019. i 2021. godine doveo do rasta kamionskih poslova za 11,8%. Potrebne veštine u građevini – poput stolarskih i električarskih – značajno se razlikuju od veština vozača, čime se smanjuje konkurencija. Za razliku od eksploatacije resursa, gde su potrebna specijalizovana vozila, teret iz građevine koristi standardne kamione, što omogućava prevoznicima da zapošljavaju vozače bez gubitka kadra.
Dinamika tržišta rada i konkurencije
Visoka potražnja za teretom podstiče prevoznike da nude bolje plate i time privlače vozače. Mlade kompanije često agresivno zapošljavaju u periodima rasta proizvodnje i maloprodaje, ali se povlače kada potražnja opadne. E-trgovina i rad u lukama stvorili su nova radna mesta bez direktne konkurencije među zanimanjima.
Zaključci za budućnost kamionske industrije
Regulatori bi trebalo da se fokusiraju na potražnju za prevozom, a ne na navodnu konkurenciju među sektorima. Sektori kao što su e-trgovina, luke i proizvodnja generišu radna mesta kroz povećane potrebe za transportom. Regioni koji zavise od eksploatacije resursa suočavaju se sa većim izazovima kada opadne potražnja. Menadžeri u industriji treba da planiraju za sezonske skokove, kao i za promene cena energenata. Donosioci politika trebalo bi da podrže sektore koji generišu teret – e-trgovinu, proizvodnju i maloprodaju – umesto da se oslanjaju na programe za mlađe vozače kao odgovor na navodni manjak radne snage.
Ključna poruka:
Savezne države sa razvijenim skladišnim kapacitetima, lukama, proizvodnjom i maloprodajom zabeležile su najbrži oporavak posle pandemije. Nasuprot tome, regioni oslonjeni na eksploataciju resursa suočili su se sa usporenim zapošljavanjem. Građevina podržava, a ne ugrožava kamionsku industriju. Zaključak: želite više vozača? Obezbedite više robe za prevoz – prevoznici će već pronaći način da ih angažuju. Potražnja za prevozom, a ne broj raspoloživih vozača, određuje obim zaposlenosti u kamionskoj industriji.