Od bakra do kamiona: Tržišta pod pritiskom trgovinskih sukoba
Globalna geopolitička previranja i rastuće trgovinske tenzije izazivaju potrese na tržištima robe, remeteći dugogodišnje trgovinske tokove i lance snabdevanja. Od bakra i kakaa do američke kamionske industrije, ovi poremećaji stvaraju i izazove i prilike za kompanije i investitore.
Najvidljiviji uticaj trgovinskih ratova primećen je na glavnim tokovima tereta, posebno na ključnoj transpacifičkoj kontejnerskoj ruti od Kine ka SAD. Ova žila kucavica globalne trgovine beleži slabije obime i niže cene – indeks Freightos Baltic Daily pokazuje tarife od 2.188 dolara po kontejneru od 40 stopa, što je najniže od decembra 2023. Ovaj pad odražava neizvesnost i poremećaje izazvane protekcionističkim politikama i odmazdama između dve najveće svetske ekonomije.
Međutim, efekti trgovinskih tenzija protežu se daleko izvan kontejnerskog prevoza, ostavljajući snažan trag na tržištima robe. Najviše se to oseća na tržištu bakra, gde pretnja uvoznim tarifama u SAD otvara neviđene prilike za arbitražu i menja globalne tokove snabdevanja.
Bakar, poznat i kao „Dr. Copper“ zbog svoje sposobnosti da predvidi ekonomske trendove, beleži rekordne cene na američkoj berzi Comex. Trgovci kalkulišu mogućnost uvođenja visokih tarifa na ovaj ključni industrijski metal, zbog čega se razlika između cena američkih i globalnih fjučersa na Londonskoj berzi metala (LME) nikada nije bila veća.
Kostas Bintas iz kompanije Mercuria Energy Group procenjuje da će SAD u martu uvesti 500.000 tona bakra, dok je prosečan mesečni uvoz do sada bio oko 70.000 tona. Ovaj nagli priliv stvara manjak u ostatku sveta, posebno u Kini, koja je najveći potrošač bakra. Ako se trend nastavi, cene na LME mogle bi dostići 12.000 do 13.000 dolara po metričkoj toni.
Dok bakar beleži poremećaje u ponudi, tržište kakaa se suočava sa drugačijim izazovima, jer su cene na istorijskim maksimumima. Fjučersi na kakao su skoro utrostručeni prošle godine zbog problema u snabdevanju iz Zapadne Afrike i trenutno se trguju blizu 10.000 dolara po toni u Njujorku.
Analitičari JPMorgan Chase & Co. revidirali su svoje procene deficita za sezonu 2024/25 sa 108.000 na 40.000 tona, predviđajući pad potražnje od 1,8% zbog ekstremno visokih cena. Čokoladna industrija oseća pritisak, jer izveštaji pokazuju da potrošači sve više smanjuju kupovinu.
Uzrok ovih cenovnih skokova leži u kombinaciji vremenskih nepogoda i tržišnih faktora. Suše, toplotni talasi i nestabilne padavine – povezane sa klimatskim promenama i pojavama poput El Ninja – uništile su prinos u glavnim proizvođačima poput Gane i Obale Slonovače. Dodatni problemi uključuju bolesti poput virusa kakao drveta (CSSV), stare plantaže i nedovoljna ulaganja u proizvodnju.
Na strani potražnje, ljubitelji čokolade i dalje kupuju, ali podaci pokazuju da prerada kakaa ne uspeva da nadoknadi deficit. Poslednje tri godine su bile u minusu, a iako bi sezona 2024/25 mogla doneti mali suficit, zalihe su niske, što ostavlja malo prostora za stabilizaciju. Pored toga, niska likvidnost u trgovanju fjučersima i špekulativni fondovi dodatno podstiču nestabilnost.
Dok bakar i kakao prolaze kroz ekstremne promene, američka kamionska industrija takođe oseća posledice ovih ekonomskih previranja. Pandemija je izazvala ozbiljne poremećaje u transportnim kapacitetima, ali sada tržište pokazuje znake stabilizacije između ponude i potražnje – ravnoteža koja nije viđena od 2022.
Jedan od ključnih indikatora ovog trenda je Outbound Tender Reject Index (OTRI), koji prati procenat kamionskih pošiljki koje prevoznici odbijaju. Od maja 2023. ovaj indeks beleži postepeni rast, što ukazuje na smanjenje viška kapaciteta i potencijalni rast cena.
Trenutno, OTRI je dostigao 6,88%, što je blizu nivoa koji obično podstiče rast spot cena. Istovremeno, Nacionalni indeks kamionskih vozarina (NTI), koji uključuje gorivo, iznosi 2,25 dolara po milji, nastavljajući pad od vrhunca u januaru 2025. kada je bio 2,53 dolara.
Zanimljivo je da su odbijanja tereta porasla čak i dok su spot cene padale, što obično ukazuje na budući rast cena. Kada kapacitet počne da se steže u odnosu na potražnju, cene rastu – a upravo to sada vidimo na tržištu.
U pojedinim regionima, poput Dalasa i Atlante, OTRI je znatno iznad nacionalnog proseka, iznoseći 9,9% i 8,53%. To znači da su prevoznici selektivniji i radije biraju unosnije ture. U Pacifičkom severozapadu, indeks odbijanja za ravne prikolice (FOTRI) takođe beleži rast, posebno zbog pojačanog izvoza drveta u Kanadu pre mogućih tarifa.
Američko kamionsko tržište se postepeno zateže, što donosi i izazove i prilike. Dok prevoznici pokušavaju da optimizuju operacije, smanjenje dostupnih vozila i selektivno prihvatanje tereta signaliziraju dalji rast cena. Veliki operateri, poput Werner i Marten Transport, već su smanjili svoje flote, prodajući kamione kako bi se prilagodili novim tržišnim uslovima.
Sve u svemu, geopolitički preokreti i trgovinske tenzije oblikuju globalna tržišta robe na nepredvidive načine. Od rekordnih cena bakra i kakaa do balansiranja u kamionskoj industriji, ove promene stvaraju novi ekonomski pejzaž koji zahteva pažljivo prilagođavanje preduzeća, investitora i donosioca odluka.