Poslodavci u SAD otvorili iznenađujućih 165.000 radnih mesta u oktobru

Američko tržište rada se u oktobru oporavilo posle slabog septembra. Ministarstvo rada SAD objavilo je 6. novembra da su poslodavci otvorili 165.000 novih radnih mesta, a da je stopa nezaposlenosti ostala niska, na 4,1 odsto. U septembru je otvoreno svega 29.000 radnih mesta.

Malo otpuštanja, ali i malo zapošljavanja

Otpuštanja su retka i većina zaposlenih u SAD ima neuobičajeno visoku sigurnost posla. Druga strana medalje je problem: zapošljavanje je preskromno da bi osetnije pomoglo onima koji traže posao. Ekonomisti takvo stanje zovu okruženjem „low-fire, low-hire“, odnosno malo otkaza i malo novih zapošljavanja. Poslodavci nerado puštaju postojeće radnike, ali ne žure ni da primaju nove. Najteže prolaze mladi koji tek ulaze na tržište rada i oni koji su ostali bez posla.

Od početka godine poslodavci, među njima kompanije, državne agencije i neprofitne organizacije, otvaraju u proseku 68.000 radnih mesta mesečno. Prema istorijskim prosecima to je skromno, ali je znatno bolje nego 2025, kada je mesečni prosek iznosio 9.700, najslabiji rezultat van recesije od 2002. Prošle godine su visoke kamatne stope i nepredvidiva trgovinska politika predsednika Donalda Trampa obeshrabrivale zapošljavanje.

Uprkos oporavku, tempo je i dalje daleko ispod proseka od 166.000 radnih mesta mesečno iz 2023. i 2024. godine, a pogotovo ispod 491.000 mesečno zabeleženih tokom buma zapošljavanja 2021. i 2022, posle ukidanja mera zatvaranja zbog kovida 19.

Niža granica rentabilnosti

Jedan od razloga zašto nezaposlenost ne raste jeste to što je SAD sada potrebno mnogo manje novih radnih mesta nego ranije. Bejbi bumeri odlaze u penziju, a Trampova pooštrena imigraciona politika smanjila je priliv ljudi, pa je i konkurencija za posao manja.

Krajem 2023. takozvana tačka pokrića, broj novih radnih mesta mesečno potreban da stopa nezaposlenosti ne poraste, bila je oko 166.000. Sada je tek nešto iznad 5.000, prema proceni Budget Lab Univerziteta Jejl, koja se oslanja na raniji izveštaj Federalnih rezervi, američke centralne banke.

Inflacija i dalje jede plate

Rast cena nastavlja da smanjuje kupovnu moć miliona Amerikanaca. Kada se uračuna inflacija, prosečna satnica je u septembru pala za 0,7 odsto na godišnjem nivou. To je šesti uzastopni godišnji pad i jedno od objašnjenja za nezadovoljstvo birača izraženo na izborima 3. novembra.

Izveštaj o zaposlenosti stigao je tri dana posle izbora na kojima su Tramp i Republikanska stranka pretrpeli težak poraz. Nezadovoljni stanjem u privredi, pre svega visokim troškovima života, Amerikanci su punu kontrolu nad Kongresom predali demokratama.

Privreda otporna na udare

Uprkos svemu, američka privreda i tržište rada izdržali su niz udara, od Trampovih dvocifrenih carina na uvoz do rata sa Iranom, koji je cenu benzina u SAD podigao iznad 4 dolara po galonu i dodatno opteretio porodične budžete.

Bruto domaći proizvod, ukupna vrednost proizvedene robe i usluga, rastao je od jula do septembra po godišnjoj stopi od 3,4 odsto. Rast su podržale snažna potrošnja građana i izrazito visoka ulaganja u veštačku inteligenciju.

Ekonomistkinja Heder Long ocenila je na mreži X da je oktobarski izveštaj snažan po svim parametrima: više od 400.000 ljudi ušlo je na tržište rada u potrazi za poslom, stopa učešća radne snage porasla je na 61,9 odsto, najviše od marta, nezaposlenost među crnim stanovništvom pala je sa 7 na 6,6 odsto, a zarade su u oktobru porasle 0,4 odsto, najbolji rezultat od januara.