Penskeov zahtev za ponovno razmatranje predmeta naišao na otpor porodice

Obe strane u federalnom žalbenom postupku koji pažljivo prati cela transportna industrija podnele su podneske Petom okrugu, federalnom žalbenom sudu nadležnom za Teksas, Luizijanu i Misisipi. Sud sada odlučuje da li će prihvatiti en banc raspravu, odnosno ponovno razmatranje predmeta pred svim sudijama tog suda umesto pred tročlanim većem. Od odgovora zavisi i to kako će se ubuduće gledati na odgovornost brokera i prevoznika.

Šta se dogodilo

Lyndon Dean Meyer poginuo je na licu mesta dan posle Božića 2018. godine, kada je kamion udario u njegovo vozilo na autoputu 202 u okrugu Bee u Teksasu, otprilike na pola puta između San Antonija i Korpus Kristija. Taj kamion se na putu našao kroz lanac poslova koji je počeo u jednoj od kompanija iz Penske grupe.

Tužioci, svi povezani sa zaostavštinom poginulog Mejera, prošle nedelje su podneli podnesak u kojem se protive tome da Peti okrug prihvati en banc raspravu. Penske kompanije su spor o odgovornosti prvo dobile pred okružnim sudom za Južni distrikt Teksasa, ali je ta odluka poništena na žalbenom nivou, pa su zatražile razmatranje pred punim sastavom suda.

Ko je imao kontrolu nad vožnjom

Ključno pravno pitanje u predmetu poznatom kao Crane protiv Liberty Lane jeste kontrola. Redosled poslova išao je ovako: proizvođač auto sedišta Adient angažovao je Penske Logistics za prevoz robe; taj posao je prosleđen brokerskoj članici grupe, Penske Transportation Management (PTM); PTM je teret dao prevozniku Liberty Lane; ta kompanija ga je dalje prebrokerirala firmi OK Trans; a vozač te kompanije udario je u Mejerovo vozilo.

Penske tvrdi da nije znao za dvostruko brokeriranje, odnosno za to što je Liberty Lane teret prosledio drugom prevozniku. Samo dvostruko brokeriranje nije centralno pitanje u sporu. Pominje se uglavnom usput, kako bi Penske pokazao da nije imao veze sa fatalnom nesrećom i da nije znao da teret prevozi OK Trans.

Pošto je odluka Vrhovnog suda u predmetu Montgomery ukinula zaštitu koja je PTM-u ranije mogla poslužiti kao pravni argument, industriju sada najviše brine nalaz žalbenog suda da je Penske Logistics, prevoznik na početku višestepenog lanca, odgovoran za postupke Satnama Singa Lehala, vozača kompanije OK Trans koji je udario u Mejera.

Zabrinutost među advokatima

Deo advokatske struke koji radi sa prevoznicima u tom nalazu vidi vrlo opasan presedan. U zahtevu za en banc raspravu, Penske Logistics i PTM naveli su da je prvobitni ugovor bio sa PTM-om, koji je zatim teret prosledio kompaniji Liberty Lane.

Penske se poziva i na odluku prvostepenog suda, koji "nije pronašao nijedan slučaj u kojem je sud nametnuo odgovornost zakonskog poslodavca bez dogovora između prevoznika i vlasnika ili vozača vozila". U zahtevu se dodaje da je odluka žalbenog suda, kojom je kompanija proglašena posredno odgovornom "kao zakonski poslodavac vlasnika kamiona nad kojim nije imala kontrolu, sa kojim nije imala nikakav dogovor, nikakvu komunikaciju niti saznanje o njegovom postojanju", prvi takav slučaj u istoriji transportnog prava.

Tužioci: dogovor je postojao, samo posredno

Tužioci to tumače drugačije. "Penske Logistics jeste imao 'dogovor' sa vozačem kamiona, koji je ostvario preko svoje brokerske podružnice i odnosa sa drugim prevoznikom", navode u podnesku. "Činjenica da je taj 'dogovor' bio posredan, a ne neposredan, ne menja ništa prema nedvosmislenom zakonskom tekstu niti prema regulatornom okviru."

Oni se pozivaju na takozvani zakon i propise o kontroli, 49 U.S.C. § 14102 i 49 C.F.R. § 376.11-12 i 376.22, koji nameću posrednu odgovornost, u praksi poznatu kao odgovornost zakonskog poslodavca, prevozniku koji "koristi motorna vozila koja nisu u njegovom vlasništvu za prevoz robe po dogovoru sa drugim licem".

"Penske je mogao i morao da ispuni zakonske i regulatorne obaveze tako što bi zaključio uredan ugovor o zakupu kamiona i vršio kontrolu i nadzor nad kamionom i njegovim vozačem", stoji u podnesku. "Ako Penske nije znao šta vozač radi u njegovo ime, to je samo zato što je Penske zanemario sve svoje zakonske i regulatorne dužnosti."

Tužioci zaključuju da je odluka Petog okruga "bila verna tekstu zakona i propisa, koji su doneti upravo da bi se otklonile zloupotrebe koje Penske pokušava da održi" i da predmet ne zaslužuje ponovno razmatranje pred punim sastavom suda.

Podrška industrijskih udruženja

Zahtev za en banc raspravu privukao je i amicus curiae podneske, odnosno mišljenja trećih strana koje nisu stranke u sporu. Zajednički podnesak dostavili su American Trucking Associations i Truckload Carriers Association, a poseban i Trucking Industry Defense Association, koja se opisuje kao "međunarodna organizacija sa preko 1.900 članova, među kojima su prevoznici, logističke kompanije, osiguravači prevoznika, administratori odštetnih zahteva i advokati".