Kamionska industrija uzvraća udarac protiv krađe podataka sa kartica za gorivo
Krađa podataka sa kartica za gorivo postala je sve veća pretnja finansijskoj sigurnosti transportnih kompanija, ali lideri u industriji su u poslednjih godinu dana napravili značajan napredak u borbi protiv ovog problema.
Skiming se dešava kada prevaranti postave lažne uređaje na pumpama za gorivo na kamionskim stanicama, koji oponašaju prave čitače kartica. Ovi uređaji prikupljaju podatke sa kartica vozača kamiona, omogućavajući prevarantima da ih koriste za neovlašćene kupovine sve dok menadžer flote ne primeti sumnjive transakcije i deaktivira karticu.
„Krađa podataka sa kartica je dominantan oblik prevara u vezi sa gorivom,“ rekla je Erika Vos, potpredsednica za informacionu bezbednost kompanije DAT Freight & Analytics.
Međutim, zaštita od skiminga postaje sve sofisticiranija, baš kao i navike vozača i menadžera flota, koji uče kako da budu korak ispred prevaranata.
Digitalna plaćanja smanjuju rizik
„Kamionska industrija je značajno pojačala napore u borbi protiv krađe podataka sa kartica,“ rekao je Spenser Barkof, predsednik kompanije Relay Payments. „Mnoge flote prelaze na digitalna rešenja za plaćanje, što je velika promena jer omogućava tranziciju sa tradicionalnih kartica za gorivo na beskontaktne sisteme plaćanja.“
Kako su beskontaktne platforme postajale popularnije, Barkof je primetio da je broj slučajeva skiminga značajno opao u odnosu na prethodnu godinu.
„Ključna stvar ovde je da digitalna rešenja eliminišu potrebu za fizičkim karticama, čime se uklanja glavna meta skimera,“ dodao je. „Ovo je imalo ogroman uticaj na smanjenje broja prevara sa gorivom.“
U isto vreme, integracija sa telematikom postaje sve naprednija, omogućavajući preciznije mapiranje oblasti u kojima je skiming postao učestao.
Vos je naglasila značaj beskontaktnih plaćanja, ali i upozorila vozače da ostanu oprezni na putu.
„Prvo, izbegavajte sumnjive lokacije,“ rekla je. „Prevaranti rade iz senke – bukvalno. Uređaji za plaćanje na prometnim, dobro osvetljenim i proverenim mestima imaju mnogo manju verovatnoću da budu kompromitovani u poređenju sa onima na izolovanim pumpama u sred ničega.“
Takođe, savetuje vozačima da pre svake upotrebe pregledaju čitač kartica.
„Pokrijte tastaturu dok unosite PIN kod,“ dodala je. „To traje svega nekoliko sekundi, ali može napraviti razliku.“
Prevaranti koriste veštačku inteligenciju
Vilijam Ficdžerald, potpredsednik globalnog sektora za borbu protiv finansijskih prevara u kompaniji WEX, istakao je da su napredne tehnologije značajno smanjile skimovanje. Međutim, prevaranti ne odustaju lako.
Ako više ne mogu da kradu podatke sa kartica zbog prelaska na beskontaktna plaćanja, menjanju taktiku i pokušavaju da preuzmu kontrolu nad samim nalozima sa sredstvima. U nekim slučajevima, koriste veštačku inteligenciju kako bi prevara bila ubedljivija.
„Prevaranti se ubacuju u naloge,“ rekao je Ficdžerald. „Navode korisnike da im daju pristupne podatke – čak i multifaktorske kodove. Ovo je trenutno najbrže rastući oblik finansijske prevare i najteži za kompanije da ga spreče, jer je poslednja linija odbrane upravo krajnji korisnik.“
Kako neko može nesvesno dati svoje lozinke i sigurnosne kodove prevarantima?
Upravo zahvaljujući moći veštačke inteligencije.
Moderne prevare su daleko sofisticiranije od klasičnih lažnih mejlova nigerijskih prinčeva. AI omogućava prevarantima da koriste stvarna imena, adrese e-pošte i autentičan jezik kako bi naveli zaposlene da pomisle da komuniciraju sa nadređenima ili kolegama. Takođe, društvene mreže se koriste za pronalaženje meta – često su to novi zaposleni koji su tek objavili da su se pridružili nekoj kompaniji.
Edukacija je najbolja odbrana
„Nikada ne delite lozinku, nikada ne klikćite na sumnjive linkove i nikada ne odgovarajte na sumnjive poruke,“ naglasio je Ficdžerald. „Ali još važnije je da zaposleni dobiju ovlašćenje da kažu ‘ne’.“
Mnogi zaposleni osećaju pritisak da slede naređenja bez pitanja, naročito ako dolaze od nadređenih. Zato je ključno da kompanije stvore kulturu u kojoj je normalno proveriti verodostojnost zahteva.
„Radnik mora imati slobodu da kaže: ‘Gospodine direktore, cenim to, ali moram prvo da proverim sa svojim nadređenim’,“ zaključio je Ficdžerald.
Kompanija WEX takođe koristi softverska rešenja za detekciju prevara, koja mogu prepoznati sumnjivu komunikaciju – bilo da je u pitanju pisana poruka ili glasovni poziv.
„Razmislite o tome šta dolazi na vaše uređaje,“ upozorio je Ficdžerald. „Odakle dolaze poruke? Da li su lažirane? Da li pokušavaju da izgledaju kao da dolaze iz legitimnih izvora? Biometrija glasa je ogroman alat jer prevaranti sada koriste AI da bi prevarili i same call centre.“