BDP SAD porastao 4,3% u trećem kvartalu, uz „zdraviju“ strukturu rasta

Ekonomija Sjedinjenih Američkih Država zabeležila je snažan rast u trećem kvartalu 2025. godine, pri čemu je bruto domaći proizvod (BDP) porastao po godišnjoj stopi od 4,3%, prema početnoj proceni koju je objavila Bureau of Economic Analysis. Iako je ubrzanje u odnosu na rast od 3,8% u drugom kvartalu značajno samo po sebi, detaljnija analiza pokazuje da je struktura rasta u trećem kvartalu bila stabilnija i šire zasnovana nego ranije tokom godine. Razlika je važna jer BDP može rasti iz različitih razloga. U drugom kvartalu, značajan deo ukupnog rasta bio je posledica pada uvoza, koji se u obračunu BDP-a oduzima. Kada uvoz opada, BDP tehnički raste, ali to ne mora nužno značiti da domaća proizvodnja ili životni standard stvarno jačaju. Nasuprot tome, u trećem kvartalu rast je pre svega bio pokrenut povećanjem lične potrošnje, izvoza i državne potrošnje. Iako je uvoz i dalje opadao, njegov doprinos ukupnom rastu bio je znatno manji nego u prethodnom kvartalu. U drugom kvartalu realni BDP porastao je po stopi od 3,3%, ali je taj rezultat uglavnom odražavao pad uvoza i rast potrošnje, dok su investicije i izvoz u tom periodu zabeležili pad. Tako je ukupan rast prikrio određene slabosti u produktivnim delovima privrede. Pokazatelj realne konačne prodaje domaćim privatnim kupcima, koji meri osnovnu domaću tražnju kroz potrošnju i privatne investicije, porastao je svega 1,9% u drugom kvartalu, što je ukazivalo na ograničenu dinamiku unutrašnje potražnje. Treći kvartal doneo je znatno drugačiju sliku. Ovaj pokazatelj porastao je za 3%, što ukazuje na jačanje domaće tražnje i održiviji osnov ekonomskog rasta. Lična potrošnja rasla je u gotovo svim segmentima. U sektoru usluga najveći doprinos dali su zdravstvene usluge, uključujući ambulantne i bolničke tretmane, kao i usluge staračkih domova. Rast su zabeležile i međunarodne usluge putovanja, kao i profesionalne usluge, posebno pravne. Kod robe, povećanje potrošnje zabeleženo je kod rekreativne opreme i vozila, naročito opreme za obradu informacija, kao i kod lekova na recept. Izvoz je u trećem kvartalu ponovo prešao u pozitivan trend nakon pada u prethodnom periodu. Rast su predvodili kapitalni proizvodi (izuzev automobila) i trajna potrošna roba, dok su u sektoru usluga najviše doprinosile poslovne, profesionalne i konsultantske usluge. Investicije su i dalje imale negativan uticaj na ukupni rast, pre svega zbog smanjenja privatnih zaliha u veleprodaji i industriji, ali je taj pad bio manji nego u drugom kvartalu. Državna potrošnja je takođe porasla, kako na saveznom, tako i na nivou saveznih država i lokalnih samouprava. Savezni rast predvodila je potrošnja u sektoru odbrane, dok su na nižim nivoima vlasti rast činili uglavnom tekući izdaci. Inflatorni pritisci bili su nešto izraženiji nego ranije. Indeks cena lične potrošnje (PCE) porastao je za 2,8%, u poređenju sa 2,1% u drugom kvartalu, dok je bazni PCE, bez hrane i energije, porastao na 2,9%. Korporativni profiti su značajno porasli, povećavši se za 166,1 milijardu dolara na godišnjem nivou, u odnosu na rast od svega 6,8 milijardi dolara u prethodnom kvartalu. Na ove podatke uticale su i pojedine velike sudske nagodbe zaključene tokom kvartala. Objavljivanje izveštaja bilo je odloženo zbog privremene obustave rada savezne vlade u oktobru i novembru, što je usporilo obradu ključnih statističkih podataka. FREIGHT WAVES