Kako je Čikago postao centar transporta i logistike u Americi
Od svojih skromnih početaka kao trgovačke postaje početkom 19. veka, Čikago je postao jedan od najvažnijih gradova u SAD-u, naročito u oblasti transporta i logistike. Njegova strateška lokacija na obali jezera Mičigen i na ušću reke Čikago prvo je učinila grad čvorištem za kanale.
Nakon što su čamci izgubili primat, železnica je preuzela vođstvo, a mnogi Čikago i danas smatraju prvenstveno železničkim centrom. Sa pravom: Čikago je najveća železnička kapija u SAD-u, kroz koju svakodnevno prolazi preko 1.300 teretnih, putničkih i prigradskih vozova. Jedna četvrtina svih teretnih i polovina intermodalnih vozova prolazi kroz šire gradsko područje Čikaga. Čak je i Chicago Metropolitan Agency for Planning kreirala mapu teretnih klastera kako bi prikazala veličinu ovog sistema.
Prirodno, grad sa ovako velikim obimom robe postao je ključna tačka u američkoj logistici i lancima snabdevanja. Ova transformacija nije se dogodila preko noći – to je priča o inovacijama, preduzetništvu i strateškom pozicioniranju koja traje decenijama. Da bismo razumeli novije prekretnice u ovoj priči, moramo se vratiti u 1981. godinu.
Priča o modernom usponu Čikaga u svetu logistike počinje pre 43 godine osnivanjem kompanije American Backhaulers od strane Pola Loba. U vreme kada je kamionska industrija SAD-a prolazila kroz deregulaciju, Lob je uočio neefikasnost u povratku praznih kamiona sa dostava. Ovo jednostavno zapažanje dovelo je do koncepta "backhauling-a" – punjenja tih praznih kamiona teretom za povratne vožnje.
Noam Frankel, drugi zaposleni i kasniji COO kompanije, priseća se ranih dana: "Pol mi je dao 'Žute strane' i rekao: 'Počni da zoveš kompanije koje prodaju pesak.' Nismo imali tehnologiju tada – bio je to čist rad i trud."
Jedna od inovacija bila je unapred određivanje cena za klijente. "Bili smo jedni od prvih koji su unapred davali cenu za teret i obavezivali se na nju pre nego što pronađemo kamion. To je bila ogromna prednost," rekao je Frankel.
Kako bi optimizovali poslovanje, American Backhaulers su razvili prvi model poznat kao "Chicago Split." Ovaj model odvojio je predstavnike klijenata od predstavnika prevoznika, za razliku od tada uobičajenog modela "od početka do kraja," gde je jedan agent obavljao sve – od pronalaska klijenta do fakturisanja.
Model se pokazao efikasnijim i omogućio kompaniji da brzo raste i upravlja većim obimom tereta. Kako bi rešili dodatnu složenost, Frankel i njegov tim su razvili sistem za upravljanje transportom (TMS) kako bi savladali logistički haos.
Uspeh American Backhaulers-a nije prošao nezapaženo. Godine 1999. kompaniju je za 136 miliona dolara preuzeo C.H. Robinson. Kevin Nolan, koji je tada radio u C.H. Robinson-u, rekao je: "Njihova mreža prevoznika bila je neverovatna. Pomogla je da C.H. Robinson poraste sa 2 milijarde dolara prihoda na 13-14 milijardi danas."
Ovaj uspeh bio je samo početak tradicije inovacija i akvizicija koje su oblikovale logističku industriju Čikaga.