Granica Meksika: Karteli kao prepreka rastu prekogranične trgovine
Stručnjak za međunarodnu trgovinu vidi potencijal u meksičkom pristupu poboljšanju trgovine, ali ističe da organizovani kriminal i dalje ostaje ozbiljna prepreka.
Dana 13. januara, meksička predsednica Klaudija Šeinbaum predstavila je Plan Meksiko, ambicioznu inicijativu s ciljem da njena zemlja napreduje sa 12. na listi najvećih svetskih ekonomija u prvih 10.
Plan Meksiko uključuje investicioni fond od 277 milijardi dolara iz domaćih i stranih izvora, koji će biti raspoređen na 2.000 projekata u sektorima kao što su automobilska industrija, farmacija, vazduhoplovstvo, agroindustrija, elektromobilnost i tekstilna industrija.
Inicijativa takođe predviđa povećanje učešća Meksika u globalnom izvozu na 15%, smanjenje vremena potrebnog za odobrenje investicionih projekata sa 2,6 godina na jednu godinu, kao i jačanje trgovinskog sporazuma SAD-Meksiko-Kanada kako bi Severna Amerika ostala konkurentna u odnosu na Kinu.
Jorge Gonzales Henriksen, suosnivač i izvršni direktor kompanije The Nearshore Co., pozdravio je plan kao korak u pravom smeru za trgovinu u Severnoj Americi, ali je naglasio da ne rešava pitanje organizovanog kriminala u Meksiku.
"Plan Meksiko ima pozitivne inicijative, dobre inicijative. Drago mi je da se vlada time bavi, ali pitanje je kako će to biti sprovedeno," rekao je Henriksen u intervjuu za FreightWaves. "Jedna stvar koja me iznenađuje je da plan ne pominje problem kartela, a to je zapravo 'slon u sobi'."
Kompanija The Nearshore Co., sa sedištem u Braunsvilu u Teksasu, bavi se međunarodnom trgovinom i razvojem i pomaže firmama da osnuju poslovanje u Meksiku.
Poslednjih nekoliko nedelja izbila je trgovinska tenzija između SAD-a, Kanade, Meksika i Kine zbog odluke bivšeg predsednika Donalda Trampa da uvede tarife ovim zemljama, kao deo napora da ih pozove na odgovornost zbog, kako je rekao, rastućeg priliva fentanila i ilegalnih migranata preko američke granice.
Administracija Donalda Trampa uvela je tarife od 25% na uvoz iz Kanade i Meksika, kao i dodatnih 10% na robu iz Kine.
U četvrtak je Tramp pauzirao primenu ovih tarifa na uvoz iz Kanade i Meksika do 2. aprila.
"Govori se o tarifama, ali sve što čujemo od političara povezuje ih sa kartelima," rekao je Henriksen. "Karteli su uključeni u oba problema o kojima Trampova administracija stalno govori – trgovinu drogom, posebno fentanilom, i ilegalnu imigraciju."
Prema njegovim rečima, da bi nearshoring u Meksiku zaista zaživeo i da bi zemlja imala šansu da postane uspešna priča u narednim decenijama, neophodno je rešiti ne samo ekonomska pitanja, već i problem kriminalnih kartela.
Zajednička borba protiv kartela
Meksiko je nedavno počeo da koristi pripadnike svoje vojske za inspekciju kamiona i putničkih vozila na graničnim prelazima u Laredu i Faru, u Teksasu, pre nego što uđu u SAD.
Amerika i Meksiko su i ranije sarađivali u borbi protiv kartela, uključujući Merida inicijativu, prema podacima Saveta za spoljne odnose iz Vašingtona.
"Godine 2008. Amerika i Meksiko su započeli sprovođenje Merida inicijative, okvira za borbu protiv narkotika, koji Meksiku godišnje obezbeđuje oko 400 miliona dolara pomoći, uključujući vojnu opremu, softver za nadzor i opremu za inspekciju aerodroma. U međuvremenu, broj ubistava povezanih s drogom naglo raste; samo 2009. godine više od 9.600 ljudi ubijeno je u vezi s organizovanim kriminalom," navedeno je u izveštaju.
Godine 2023. predsednici Džo Bajden i Andres Manuel Lopez Obrador dogovorili su jačanje bilateralnih napora za suzbijanje proizvodnje i distribucije fentanila.
"Dva lidera su takođe razgovarala o tome kako upravljati sa skoro 2,5 miliona neregularnih prelazaka granice zabeleženih u fiskalnoj 2023. godini, što je najviše u istoriji," navodi Savet za spoljne odnose.
Meksičke vlasti su u poslednjim nedeljama preduzele određene korake u suzbijanju ilegalnih prelazaka granice i organizovanog kriminala.
Prošle sedmice, Meksiko je izručio 29 pripadnika narko-kartela Sjedinjenim Državama, uključujući osobu umešanu u ubistvo agenta Američke agencije za borbu protiv narkotika (DEA) iz 1985. godine, prenosi Associated Press.
Prema preliminarnim podacima američke vlade, Granična patrola SAD-a zabeležila je oko 8.450 hapšenja migranata koji su ilegalno prešli granicu sa Meksikom. Ukupan broj privedenih u februaru mogao bi biti najniži mesečni broj od fiskalne 2000. godine.
Henriksen veruje da bi rešavanje problema organizovanog kriminala u okviru Plana Meksiko moglo značajno poboljšati investicione prilike, ne samo u Meksiku, već u čitavoj Severnoj Americi.
"Kompanije nas kontaktiraju i interesuju se za Meksiko," rekao je Henriksen. "Kažu: ‘Želim da pokušam da pokrenem biznis tamo, ali želim da to učinim sa vama kao lokalnim partnerom, jer nikada nisam vodio fabriku u Meksiku.’"
Henriksenova firma je nedavno razgovarala s kompanijom koja već posluje u Kini, ali traži diverzifikaciju lanca snabdevanja zbog geopolitičkih neizvesnosti.
"Oni su već otvorili pogon u Vijetnamu, imaju pogon u Teksasu i žele da se prošire na više zemalja. To je primer kompanije koja razmišlja o svojoj budućnosti u narednih 20 godina," rekao je Henriksen.