Cene nafte padaju dok Iran razmatra predloge Katara

Cene nafte na svetskim tržištima povukle su se naniže pošto je Iran počeo da razmatra predloge koje je dostavio Katar, glavni posrednik u razgovorima o razlikama između Teherana i Vašingtona oko iranskog nuklearnog programa. Brent, međunarodni referentni tip sirove nafte, pao je 3,6 odsto na 94,76 dolara po barelu. Američki referentni tip nafte izgubio je 3,1 odsto i spustio se na 88,05 dolara po barelu.

Sastanak u Beloj kući kao okidač

Pad cena energenata poklopio se sa najavom da se predsednik Donald Tramp 9. novembra u Beloj kući sastaje sa katarskim premijerom šeikom Mohamedom bin Abdulrahmanom al Tanijem. Associated Press je izvestio da Iran razmatra predloge koje je Katar izneo kao posrednik, sa ciljem da se premoste neslaganja sa Sjedinjenim Državama oko nuklearnog programa.

Tržišta su na tu diplomatsku aktivnost reagovala brzo. Svako smirivanje tenzija u Zalivu skida deo premije rizika koju trgovci ugrađuju u cenu barela, a upravo je ta premija mesecima držala naftu visoko.

Benzin ispod četiri dolara, dizel bez velikog olakšanja

Analitičar tržišta goriva Tom Kloza rekao je da će nacionalni prosek cene benzina koji objavljuje AAA, američki auto klub, preko noći sigurno pasti ispod četiri dolara po galonu. Prema podacima OPIS-a, firme koja prati cene naftnih derivata, prosek je bio 3,999 dolara po galonu. Time se prekida niz od 113 dana u kojima je cena benzina počinjala četvorkom.

Kod dizela je priča drugačija. Kloza je izričito naveo da je tu "mnogo manje olakšanja na vidiku", što znači da se pad cene sirove nafte zasad neće u istoj meri preliti na pumpe za teška vozila.

Sukobi na Bliskom istoku se nastavljaju

Uprkos diplomatskim pomacima, neprijateljstva u regionu nisu prestala. Saudijska Arabija je saopštila da je 8. novembra presrela rakete usmerene ka prestonici kraljevine i drugim delovima zemlje. Delovi oborenih projektila oštetili su zgradu državnog naftnog giganta Aramco u poslovnom distriktu Rijada.

Akcije i podaci o inflaciji

Američke berzanske fjučerse, ugovore kojima se trguje na buduću vrednost indeksa, vukle su naviše tehnološke akcije. Fjučersi za S&P 500 porasli su 0,7 odsto 9. novembra, oni za Dow Jones Industrial Average 1 odsto, a Nasdaq fjučersi 0,4 odsto. Uprkos nedavnim oscilacijama, S&P 500 je samo 5,7 odsto ispod istorijskog maksimuma postavljenog prošlog meseca, pre nego što su izbori na sredini mandata uzdrmali tržišta.

Akcije kompanije Nvidia pale su 5 odsto pre otvaranja berze pošto je kompanija saopštila da pokreće istragu o navodima da je njen izvršni direktor Jensen Huang bio meta stranih obaveštajnih aktivnosti. Huang je priznao da je bio u intimnoj vezi sa poslovnom direktorkom za koju su, prema pisanju The New York Timesa, američke obaveštajne službe utvrdile da je prikupljala informacije za Kinu. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je optužbe za špijunažu. Nvidia je centralni igrač u razvoju veštačke inteligencije jer njeni čipovi pokreću veliki deo data centara i računarskih sistema za treniranje modela.

Ostale akcije iz sektora veštačke inteligencije uglavnom su rasle. CoreWeave je pre otvaranja berze bio niži 3,4 odsto, Applied Materials viši skoro 2 odsto, a Cisco neznatno u plusu. Akcije kompanije Skydance, nastale nakon preuzimanja Warner Bros. Discovery od strane Paramounta za 81 milijardu dolara prošlog meseca, dobile su skoro 2 odsto.

Tokom nedelje stižu i novi podaci o inflaciji. Sjedinjene Države objavljuju indeks potrošačkih cena, merilo rasta cena za krajnje kupce, 10. novembra, a indeks proizvođačkih cena, koji meri cene pre nego što stignu do potrošača, 13. novembra.

U Evropi je nemački DAX porastao 1 odsto na 26.070,78 poena, pariski CAC 40 bio je viši 0,7 odsto na 8.197,80, a britanski FTSE 100 takođe 0,7 odsto na 10.745,87. Azijska tržišta su bila podeljena. Američki dolar je oslabio na 157,95 jena sa 158,36 jena u zatvaranju 6. novembra, dok je evro ojačao na 1,1191 dolar sa 1,1142.