Cene nafte dostigle nivoe kakve tržište nije videlo od marta

Cene nafte vratile su se na nivoe kakve tržište nije videlo od maja, a pokušaji da se Sjedinjene Države i Iran vrate za pregovarački sto i dalje stoje u mestu. Rast na berzama sirove nafte brzo se prelio na pumpe: prosečna cena galona običnog benzina u SAD iznosila je 23. oktobra 4,29 dolara.

Brent iznad 114 dolara, američka nafta preko 100

Brent, međunarodni referentni tip sirove nafte, porastao je 23. oktobra za 1,6 odsto, na 114,92 dolara po barelu. Američka referentna sirova nafta skočila je 1,8 odsto, na 101,22 dolara po barelu.

Nije reč o skoku u jednom danu. Barel brenta poskupeo je 22. oktobra za čitavih 4 odsto, a od početka meseca cena se popela sa nivoa ispod 97 dolara. Glavni razlog je neizvesnost oko toga kada će rat sa Iranom dozvoliti globalnoj energetskoj industriji da se vrati u normalu.

Benzin na pumpama skuplji nego pre godinu dana

Prosečna nacionalna cena galona običnog benzina porasla je 23. oktobra za 2 centa, na 4,29 dolara, pokazuju podaci AAA, američkog auto-kluba koji svakodnevno prati cene goriva. Pre godinu dana isti galon koštao je 3,07 dolara.

Tom Kloza je na mreži X naveo da su cene na maloprodajnim pumpama skakale izuzetno brzo već posle jutarnjeg preseka AAA. Prema podacima OPIS-a, servisa koji prati cene na pumpama u realnom vremenu, pomeranja tokom četvrtka izgledala su ovako:

• Nacionalni prosek: sa 4,2701 na 4,285 dolara po galonu
• Ilinois: sa 4,6697 na 4,744 dolara
• Mičigen: sa 4,6062 na 4,744 dolara
• Ohajo: sa 4,0785 na 4,327 dolara
• Viskonsin: sa 4,2174 na 4,298 dolara

Kloza dodaje da su marže trgovaca gorivom jednocifrene, pa se na pumpama očekuju dalja poskupljenja.

Diplomatski napori u Turskoj

Turska je u petak bila domaćin sastanaka ministara spoljnih poslova Egipta, Pakistana, Saudijske Arabije i evropskih zemalja, odnosno Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije. Razgovaralo se o sukobima na Bliskom istoku i naporima da se okonča rat Rusije i Ukrajine.

Berze pod pritiskom

Više cene nafte opteretile su akcije. Fjučersi na S&P 500 pali su 0,3 odsto, fjučersi na Dow Jones 0,6 odsto, a oni na Nasdaq 0,1 odsto.

Tržište i dalje pritiska zabrinutost zbog troškova izgradnje infrastrukture za veštačku inteligenciju, mada je rasprodaja akcija popustila u ranim satima 23. oktobra. Akcije iz tog sektora oscilirale su zbog bojazni da rastuća cena pozajmljivanja novca za izgradnju data centara i kupovinu čipova uspori ekspanziju.

Meta Platforms, matična kompanija Fejsbuka i Instagrama, blago je pala pre otvaranja berze 23. oktobra, pošto je objavila bolji prihod od očekivanog, ali slabiji profit. Dan ranije njene akcije zatvorile su se sa minusom od 7 odsto. Kompanija je najavila i novu klasu akcija kojom bi prikupila sredstva za ulaganja u veštačku inteligenciju i ostale troškove.

Tesla je bila nešto viša u pretrgovanju, posle pada od 3,1 odsto 22. oktobra. Proizvođač električnih vozila objavio je jači letnji profit od očekivanja analitičara, uz slabiji prihod. Nvidia, najveća kompanija na Vol stritu po tržišnoj vrednosti, pala je 4,4 odsto na zatvaranju 22. oktobra, pa blago porasla pre otvaranja narednog dana.

U Evropi je nemački DAX pao 0,8 odsto, na 25.171,50 poena, pariski CAC 40 izgubio je 0,7 odsto i spustio se na 7.756,34, dok je britanski FTSE 100 oslabio 0,5 odsto, na 10.670,55. Azijska tržišta uglavnom su bila u plusu. Američki dolar ojačao je na 156,92 japanska jena sa 156,77, a evro je pao na 1,1195 dolara sa 1,1218.