Štrajk lučkih radnika parališe Istočnu obalu i obalu Meksičkog zaliva – 25.000 radnika traži bolje uslove
Hiljade lučkih radnika od Nove Engleske do Teksasa stupili su u štrajk u utorak odmah nakon ponoći, zahtevajući veće plate i veću sigurnost zaposlenja.
Ova obustava rada, prva na lukama Istočne obale i obale Meksičkog zaliva od 1977. godine, usledila je nakon dugog zastoja u pregovorima između Međunarodnog udruženja lučkih radnika (ILA) i Američkog pomorskog saveza (USMX), grupacije iz pomorske industrije koja zastupa operatere terminala i pomorske prevoznike.
Prema USMX-u, očekivalo se da će štrajk obuhvatiti 25.000 radnika i zatvoriti 14 luka: Baltimor, Boston, Čarlston u Južnoj Karolini, Džeksonvil, Florida; Majami (USMX grupiše Port Everglades u Fort Loderdejlu sa lukom Majami); Hjuston; Mobil, Alabama; Nju Orleans; Njujork/Nju Džerzi; Norfolk, Virdžinija; Filadelfiju; Savanu, Džordžija; Tampa, Florida i Vilmington, Delaver.
Predsednik ILA Harold Daget rekao je da je „USMX izazvao ovaj štrajk odlučivši da ostane dosledan stavovima stranih pomorskih prevoznika koji ostvaruju milijarderske profite u američkim lukama, a ne da adekvatno nagrade američke ILA lučke radnike koji stvaraju to bogatstvo.” Dodao je: „Spremni smo da se borimo koliko god bude potrebno, da ostanemo u štrajku koliko god bude potrebno, kako bismo dobili plate i zaštite od automatizacije koje naši članovi zaslužuju.”
ILA zahteva značajna povećanja plata i potpunu zabranu korišćenja automatizovanih kranova, kapija i kamiona za pomeranje kontejnera u procesu istovara ili utovara robe. Članovi sindikata zarađuju osnovnu platu od oko 81.000 dolara godišnje, ali neki mogu zaraditi i preko 200.000 dolara godišnje sa velikim količinama prekovremenog rada.
USMX je kasno u ponedeljak rekao da bi njihova poslednja ponuda povećala plate lučkim radnicima za skoro 50%, utrostručila doprinose poslodavaca penzionim planovima zaposlenih i poboljšala zdravstvenu zaštitu, uz očuvanje postojećih mera zaštite od automatizacije.
Unija je saopštila da je „zatvorila sve luke od Mejna do Teksasa… jer su desetine hiljada članova ILA postavile štrajkačke linije na lučkim terminalima duž Atlantika i obale Meksičkog zaliva” nakon što je poslednja ponuda USMX-a „daleko od onoga što članovi ILA zahtevaju u pogledu plata i zaštite od automatizacije.”
Luka Njujork i Nju Džerzi brzo je saopštila da zatvara brojne objekte u utorak zbog štrajka. Luka Virdžinija učinila je isto.
Radnici su počeli sa štrajkom u luci Filadelfije ubrzo nakon ponoći, hodajući u krug na železničkom prelazu ispred luke uzvikujući „Nema posla bez poštenog ugovora,” izveštava Associated Press, dodajući da je ILA postavila informativne table na kamionima na kojima piše: „Automatizacija ugrožava porodice: ILA se zalaže za zaštitu radnih mesta.”
Predsednik Džo Bajden, blizak saveznik organizovanih radnika, do sada je odbio da direktno interveniše, navodeći potrebu poštovanja prava na kolektivno pregovaranje. Međutim, poslovne grupe će sigurno pojačati pritisak na vlast ako štrajk potraje.
Nacionalna asocijacija proizvođača pozvala je predsednika Bajdena da iskoristi svoje ovlašćenje prema zakonima o nacionalnoj bezbednosti i naloži radnicima da se vrate u luke dok pregovori traju.
„Predsednik može zaštititi proizvođače i potrošače koristeći svoja ovlašćenja, i nadamo se da će brzo delovati,” rekao je Džej Timons, izvršni direktor trgovačkog udruženja.
Bajden i potpredsednica Kamala Haris „prate moguće posledice po lanac snabdevanja i procenjuju načine za rešavanje potencijalnih problema,” saopštila je Bela kuća u utorak. „Predsednik i potpredsednica su obavešteni o procenama agencija koje pokazuju da se u ovom trenutku očekuje ograničen uticaj na potrošače, uključujući u važnim oblastima kao što su gorivo, hrana i lekovi.”
Sindikat „Teamsters” pozvao je Bajdenovu administraciju da se ne meša u radni spor i pusti radnike da „zadrže svoj rad za plate i beneficije koje su zaslužili.”
Štrajk dolazi nakon štrajkova u američkoj automobilskoj industriji i u Boeingu, između ostalih.
Potencijalni uticaj na potrošače i ekonomiju
Luke koje su pogođene štrajkom obrađuju otprilike polovinu pomorskog tereta u zemlji. Stručnjaci kažu da bi ekonomski uticaj dugotrajne obustave rada mogao biti veliki, potencijalno povećavajući cenu potrošačkih dobara i izazivajući nestašice pred praznike.
Jednonedeljni štrajk mogao bi koštati američku ekonomiju skoro 3,8 milijardi dolara i povećati cene potrošačkih dobara, prema Konferencijskom odboru.
„Pošiljke preusmerene na Zapadnu obalu, a zatim prevezene mrežom teretnog transporta na istok mogle bi dodati najmanje nedelju dana tranzitnog vremena i dodatne troškove,” rekli su analitičari Wedbush Securities u belešci za investitore. „Vidimo mogućnost efekta talasa čak i za one sa ograničenom izloženošću pošiljkama koje su prvobitno bile namenjene Istočnoj obali i obali Meksičkog zaliva, jer luke Zapadne obale verovatno nemaju kapacitet da u potpunosti apsorbuju ometeni volumen.”
Za potrošače i preduzeća, duži štrajk mogao bi ometati isporuke proizvoda poput banana, delova za proizvodnju, šperploče i sirovina poput pamuka i bakra. Sveže meso i druga rashlađena hrana takođe bi mogla da se pokvari, što bi rezultiralo nestašicama i povećanjem cena.
Međutim, mnogi trgovci i druga preduzeća pripremali su se mesecima unapred, skladišteći proizvode koji bi mogli biti ometeni zatvaranjem luka.
„Roba za prazničnu sezonu obično se isporučuje između avgusta i oktobra,” saopštila je Wedbush. „S tim u vezi, verujemo da su većina trgovaca koji se oslanjaju na prazničnu sezonu prilagodili svoje rasporede u očekivanju radnog prekida — ograničavajući neke kratkoročne rizike u našoj proceni.”
Nedugo nakon početka štrajka, guvernerka Njujorka Keti Houkul izdala je saopštenje rekavši da njena administracija „radi 24/7 kako bi osigurala da naše prodavnice i medicinske ustanove imaju neophodne proizvode. Ključno je da USMX i ILA postignu fer dogovor koji poštuje radnike i osigurava protok robe kroz naše luke. U međuvremenu, nastavićemo sa naporima da minimiziramo poremećaje za Njujorčane.”
Houkul je na konferenciji za novinare u ponedeljak rekla da Njujork ne očekuje nestašice osnovnih proizvoda u skorije vreme, te je savetovala potrošače da ne gomilaju robu.