Cena dizela u SAD probila 6 dolara po galonu

Dizel je u petak u Sjedinjenim Državama oborio rekord i prvi put prešao granicu od šest dolara po galonu. Nacionalni prosek iznosi 6,05 dolara, prema podacima auto kluba AAA, udruženja vozača koje prati cene goriva. Nedelju dana ranije prosek je bio 5,85 dolara, a u isto vreme prošle godine svega 3,70 dolara po galonu.

Razlog je poremećaj u svetskom toku goriva koji je izazvao rat Vašingtona sa Iranom. Ove nedelje su i Brent, međunarodni referentni tip sirove nafte, i američka nafta prvi put posle više meseci prešli 100 dolara po barelu. U petak se Brent trgovao po više od 105 dolara, a pre početka rata koštao je oko 70.

Koliko je skuplje nego pre rata

Kada su SAD i Izrael krajem februara pokrenuli rat protiv Irana, nacionalni prosek za dizel bio je oko 3,76 dolara po galonu. Cene su brzo skočile. Poskupela je sirova nafta, osnovna sirovina za dizel i benzin, a prekidi u lancu snabdevanja širili su se Bliskim istokom. Najveći deo tankerskog saobraćaja i dalje se zadržava u Hormuškom moreuzu, ključnom pomorskom prolazu za izvoz nafte iz Zaliva.

Tokom leta cene su nakratko pale zbog nade u mir, ali je nastavak borbi vratio naftu na uzlaznu putanju. Benzin je u petak koštao u proseku 4,29 dolara po galonu, prema 2,98 pre rata, i još je ispod rekorda iz 2022. od skoro 5,02 dolara.

Prilagođeno inflaciji, bilo je i skupljih perioda. Pred finansijsku krizu 2008. dizel je dostigao oko 4,74 dolara po galonu, što po najnovijim državnim podacima odgovara iznosu od 7,20 dolara u 2026. Rekord iz 2022. od gotovo 5,82 dolara, postignut nekoliko meseci posle ruske invazije na Ukrajinu, danas bi vredeo oko 6,56 dolara.

Dizel je u SAD decenijama skuplji od benzina i ranije je poskupljivao bržim tempom. Jedan od razloga je manja elastičnost potražnje: domaćinstva mogu da smanje vožnju kada benzin poskupi, ali mreže koje prevoze robu širom sveta nemaju brzu zamenu za dizel.

Hrana prva oseti udar

Dizel pokreće poljoprivrednu mehanizaciju, ribarske brodove, vozove i kamione do prodavnica. Prema podacima Independent Grocers Alliance, udruženja koje okuplja 7.500 supermarketa u svetu, gorivo čini između 15 i 30 odsto ukupne cene hrane.

Roba koja se prevozi u hladnom režimu obično prva poskupi, kaže David Ortega, profesor ekonomije i politike hrane na Univerzitetu države Mičigen. U julu su ukupne cene namirnica u SAD bile 2,7 odsto više nego godinu ranije, ali su morski plodovi poskupeli sedam odsto, a sveže voće 4,9 odsto.

Ortega upozorava da deluju i drugi faktori. Zelena salata je u julu takođe imala više troškove prevoza, ali je pad potražnje zbog epidemije ciklospore oborio cenu.

„Na početku se veliki deo povećanja troškova apsorbuje duž lanca snabdevanja kroz postojeće ugovore o prevozu i marže maloprodaje“, objasnio je Ortega prošle nedelje. „Ali kako se ugovori revidiraju i kako počinje da deluje fuel surcharge, dodatak na cenu prevoza vezan za gorivo, sve veći deo tog troška stiže do prodavnice.“

Dodaci na cenu već su stigli do potrošača

Amazon je u aprilu uveo privremeni dodatak od 3,5 odsto za gorivo i logistiku za deo prodavaca sa svoje platforme. UPS, FedEx i američka poštanska služba takođe su ranije tokom rata uveli naknade na pojedine pošiljke, pozivajući se na rast troškova goriva. Stručnjaci upozoravaju da bi se poskupljenja mogla gomilati što dizel duže ostane skup, jer se istim mrežama prevoze i odeća, kozmetika i nameštaj.

Posledice se ne zadržavaju na robi široke potrošnje. Na dizel rade i pojedini gradski autobusi i vozovi, a dizel agregati služe kao rezervni ili osnovni izvor struje u nekim delovima sveta.

Prema najnovijim podacima portala Global Petrol Prices, dizel u Nigeriji je od kraja februara poskupeo više od 90 odsto, u Indoneziji skoro 87, a u Libanu 80 odsto. U Nigeriji je u ponedeljak galon koštao oko 4,95 dolara, odnosno 1.730 naira po litru. Najskuplji dizel zabeležen je u Hongkongu, gde je cena tokom rata skočila skoro 26 odsto i u ponedeljak iznosila 17,78 dolara po galonu, odnosno blizu 37 hongkonških dolara po litru.

Nema brzog povratka na staro

Predsednik Donald Tramp, koji je više puta umanjivao značaj posledica rata sa Iranom, izjavio je da cene nafte verovatno neće pasti pre novembarskih izbora na sredini mandata.

Analitička kuća S&P Global Energy saopštila je u četvrtak da više ne očekuje povratak proizvodnje sirove nafte na Bliskom istoku na nivoe od pre rata do kraja 2027. godine.

„Tržište se ne vraća u mirno stanje, ono se prilagođava novoj normali“, rekao je Džim Burkard, potpredsednik i globalni šef istraživanja tržišta sirove nafte u S&P Global Energy, uz napomenu da bezbednosni i logistički problemi i dalje ograničavaju protok nafte.