Kanada uvela kontra carine na 20 milijardi dolara robe iz SAD

Kanadski premijer Mark Karni izjavio je u utorak da će njegova zemlja ubrzati smanjenje ekonomske zavisnosti od Sjedinjenih Država. Istog dana stupile su na snagu kanadske kontracarine, dodatne dažbine uvedene kao odgovor na američke mere, na oko 20 milijardi dolara američke robe. Otava sada čeka reakciju predsednika Donalda Trampa.

„U previše oblasti oni su želeli zavisnost, a ne pravo ekonomsko partnerstvo“, rekao je Karni u unapred snimljenom video obraćanju u kojem je izložio vladin plan za izlazak na kraj sa trgovinskim ratom. Četiri decenije sve dublje ekonomske integracije, ocenio je premijer, ostavile su Kanadu previše oslonjenu na američko tržište.

Kako je sukob počeo

Trgovinski rat je izbio nakon Trampovog povratka na vlast i uvođenja niza carina na kanadsku robu. To je uradio isti predsednik koji je tokom prvog mandata pregovarao o severnoameričkom trgovinskom sporazumu i više puta ga hvalio. Mnoge od tih carina krše taj sporazum.

Raskid je utoliko upadljiviji jer je reč o dve zemlje sa jednim od najbliskijih odnosa na svetu: duboko povezanim privredama, tesnom saradnjom u odbrani i bezbednosti, širokim kulturnim vezama i, pre pogoršanja odnosa, oko 400.000 ljudi koji su svakodnevno prelazili granicu.

Šta obuhvataju kanadske mere

Kanadske dažbine pogađaju stotine američkih proizvoda: čelik, aluminijum, sir, kućne aparate, odeću, kozmetiku i poljoprivrednu mehanizaciju, po stopama od 15, 25 ili 50 odsto. Obuhvataju oko 20 milijardi dolara američke robe, otprilike 6 odsto od 333,6 milijardi dolara koliko su Sjedinjene Države prošle godine izvezle u Kanadu.

Karni je odbranio uzvratne mere. Kanada, kaže, odgovara „dolar za dolar“ na najnovije američke poteze, uz podršku pogođenim radnicima i granama i ubrzano širenje trgovine sa drugim zemljama. „Ne možemo dozvoliti da američka roba ulazi u Kanadu bez carine dok oni naplaćuju našim kompanijama izvoz kod njih“, rekao je.

Dodao je da Kanada ne želi da zaoštrava sukob, ali da su carine bile nužne radi zaštite radnika. Branio je i odluku Otave da napusti pregovore: Vašington je, tvrdi on, tražio ograničenja zaštite francuskog jezika i kulture, uticaj na buduće trgovinske sporazume i uslove koji bi oslabili automobilsku industriju, čeličanu i šumarstvo.

Zaokret ka drugim tržištima

Karni je priznao da će najnoviji američki potezi doneti kratkoročne bolove, ali je poručio da oni teraju Kanadu da brže deluje na planu investicija, infrastrukture i diversifikacije trgovine. Zaokret će biti skup, rekao je, ali bi mirovanje koštalo više.

„Poslednjih godinu i po dana usmeravamo našu privredu ka pouzdanim partnerima“, naveo je. „Bio je to lak posao, ali je značio da previše zavisimo od jednog ekonomskog partnera. To vreme je prošlo.“

Trampov trgovinski rat i ponovljene izjave o pretvaranju Kanade u 51. državu izazvali su bes u javnosti i ojačali podršku Karniju. Kanađani su oštro smanjili putovanja u Sjedinjene Države i bojkotuju američku robu. Premijer je pohvalio te poteze: „Svaki put kada odlučimo da kupimo kanadsko i putujemo po Kanadi, šaljemo poruku da niko nije na tribinama, svih 40 miliona nas je na ledu.“

Povratak za pregovarački sto se ne nazire

Trgovinski predstavnik SAD Džejmison Grir nagovestio je da bi Vašington mogao da uzvrati blokiranjem pojedinih kanadskih proizvoda na američkom tržištu. Od prekida pregovora 21. avgusta, Tramp i njegova administracija uveli su dodatne carine i uputili niz pretnji i poruka u kojima Kanadu prikazuju kao slabu i zavisnu.

Gabrijel Brine, portparol kanadskog ministra za trgovinu sa SAD Dominika Leblana, rekao je da zvaničnici dve zemlje ostaju u kontaktu iako formalni pregovori nisu obnovljeni. „Kanadski i američki zvaničnici vode kontinuirane razgovore o nizu pitanja, mada se u ovoj fazi formalni trgovinski pregovori ne odvijaju“, naveo je Brine.

Bivša američka trgovinska zvaničnica Vendi Katler ocenila je da nijedna strana ne žuri da napravi prvi korak. „Sa rejtingom podrške koji sada prelazi 70 odsto, premijer Karni nema razloga da žuri ka Vašingtonu. Ali, što je važno, nije zatvorio vrata razgovorima“, rekla je. „Očigledno je da u ovom trenutku nijedna strana ne želi da deluje previše nestrpljivo za nastavak razgovora, iz straha da ne ispadne slaba.“

Ishod sukoba može imati posledice i daleko izvan Kanade, jer se na njemu proverava može li manji američki saveznik da izdrži Trampov ekonomski pritisak bez popuštanja. Za prevoznike koji rade na relacijama između dve zemlje, svaka nova runda dažbina znači promene u strukturi tereta koji prelazi granicu.