Godinu dana nakon novih carina, SAD beleže pad uvoza od 4,5 odsto

Uvoz u Sjedinjene Države smanjen je za 4,5 odsto u dvanaest meseci posle objave takozvanih Liberation Day carina u aprilu 2025. godine, dok je kontejnerski uvoz morem pao za 4,3 odsto. Podatke je objavio Descartes Datamyne, analitička kuća koja prati trgovinske tokove, na osnovu statistike američkog Census biroa i podataka iz teretnica, dokumenata koji prate svaku pošiljku u međunarodnom transportu.

Izveštaj poredi period od maja 2025. do aprila 2026. sa prethodnih dvanaest meseci. U tom rasponu carine su uvedene, više puta menjane i na kraju poništene. Reč je o dažbinama koje je predsednik Donald Tramp uveo na osnovu zakona IEEPA, propisa o ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama. Analiza zaključuje da se trgovina pomerila sa Kine ka Meksiku, Vijetnamu, Tajvanu i nekolicini izvora u jugoistočnoj Aziji.

Usporavanje uvoza smanjilo trgovinski deficit

Prema Datamyne analizi, rast uvoza posustao je odmah posle najave recipročnih carina. U aprilu 2025. uvoz je bio veći za svega 1,7 odsto u odnosu na godinu ranije, od maja do jula je stagnirao, a od avgusta, kada su carine stupile na snagu, pao je ispod prošlogodišnjih nivoa.

Slabiji uvoz oborio je i američki trgovinski deficit. Mesečni jaz se u oktobru 2025. spustio na 20,4 milijarde dolara, 39 odsto manje nego u septembru, da bi se potom ponovo proširio. U junu 2026. deficit je iznosio 73,3 milijarde dolara, 5,6 odsto manje nego u maju, jer su i uvoz i izvoz opali, s tim što je uvoz pao oštrije.

U aprilu 2026. uvoz je porastao devet odsto na godišnjem nivou, nakon februarske odluke Vrhovnog suda kojom su IEEPA carine ukinute.

Carinski okvir i dalje nestabilan

Datamyne upozorava da ukidanje IEEPA dažbina nije donelo smirivanje. Usledile su druge trgovinske mere, među njima dažbine po Sekciji 232, koja pokriva uvoz čelika, aluminijuma, automobila i auto-delova, a kasnije i mere po sekcijama 122 i 301.

Tempo promena ilustruje jedan podatak: američka Harmonized Tariff Schedule, zvanična lista carinskih stopa po vrstama robe, imala je 32 izmene tokom 2025. i još 15 zaključno sa 3. avgustom 2026.

Meksiko dobija, Kina gubi udeo

Meksiko je učvrstio poziciju najvećeg izvora američkog uvoza sa rastom od 6,6 odsto u posmatranom periodu. Uvoz iz Kanade pao je 10,6 odsto. Kina je sa drugog spala na treće mesto posle pada izvoza u SAD od 40,4 odsto.

Najviše su dobili Tajvan i Vijetnam. U prvom poređenju iz aprila 2025. uvoz sa Tajvana bio je veći 60,6 odsto, a iz Vijetnama 47,8 odsto, pa su obe zemlje tokom naredne godine ušle među prvih pet izvora američkog uvoza.

Indija je za ceo period zabeležila rast od samo 1,5 odsto, pošto je raniji napredak poništen zbog zaoštravanja trgovinskih odnosa sa Vašingtonom i viših dažbina na indijsku robu. I toliko je, ipak, bilo dovoljno za ulazak među prvih deset izvora uvoza.

Ovakvi pomaci pokazuju da odluke o nabavci nisu zavisile od carinskog programa u celini, već od stopa po pojedinačnim zemljama, izuzetaka i dogovorenih trgovinskih aranžmana.

Pomorski obim ispod prošlogodišnjeg

Uvoz morem, meren u TEU jedinicama, odnosno ekvivalentima kontejnera od dvadeset stopa, pao je 4,3 odsto u godini posle Liberation Day-a. Uvoznici su u julu i avgustu 2025. nakratko ubrzali isporuke pred stupanje carina na snagu, ali su mesečni obimi od septembra 2025. do aprila 2026. zaostajali za istim mesecima godinu ranije.

Kina je ostala dominantno polazište za američki pomorski uvoz uprkos padu obima od 18 odsto. Vijetnam je povećao pomorski obim za 16 odsto, Tajland za 24 odsto, a Indonezija je ušla među prvih deset polazišta posle rasta od 21 odsto.