Cene nafte pale na najniži nivo u tri meseca

Brent ispod 91 dolara po barelu

Cene sirove nafte su 10. novembra nastavile da padaju. Brent, referentna sorta na svetskom tržištu, izgubio je 3,1 odsto i spustio se na 89,67 dolara po barelu, najniži nivo u poslednja tri meseca. Početkom novembra barel Brenta vredeo je više od 112 dolara, pa je u svega nekoliko trgovačkih dana nestalo preko dvadeset dolara po barelu.

Okidač je bila izjava predsednika Donalda Trampa da je rat u Iranu „vojno praktično završen“. Tržišta su mesecima računala na rizik od prekida isporuka iz regiona, a čim je taj rizik popustio, cena barela je to osetila. Izjava je stigla nedelju dana posle američkih izbora na sredini mandata, na kojima su birači, ljuti zbog naglog rasta troškova života, oba doma Kongresa predali demokratama.

Transport Topics je u pratećem izveštaju naveo i da je cena benzina pala ispod četiri dolara po galonu prvi put od jula.

Inflacija jača od očekivanog pritisla berzu

Istog dana našlo se pod pritiskom i američko tržište akcija, pošto je izveštaj pokazao da je inflacija u oktobru bila gora nego što su ekonomisti predviđali. Cene hrane, struje i drugih stavki životnog standarda rasle su brže od prognoza.

Indeks S&P 500 pao je 0,6 odsto i poništio deo snažnog rasta iz prethodnog dana. Dow Jones Industrial Average bio je niži za 154 poena, odnosno 0,3 odsto, u 9.35 po istočnom vremenu, dok je Nasdaq composite izgubio 0,8 odsto.

Fed bi mogao da pooštri potez u decembru

Podaci o inflaciji otvorili su mogućnost da Federal Reserve, američka centralna banka, podigne osnovnu kamatnu stopu na decembarskoj sednici i kasnije. Više kamate obuzdavaju inflaciju, ali tako što poskupljuju zaduživanje za sve i usporavaju privredu u celini. Uz to smanjuju spremnost investitora da plaćaju visoke cene akcija i drugih ulaganja.

Guverner Feda Kristofer Voler rekao je u Londonu, pre objavljivanja izveštaja, da bi „možda bio potreban snažniji potez u politici“ ukoliko ključna bazna mera inflacije poraste za 0,3 odsto u odnosu na septembar. U tom slučaju bi, naveo je, centralna banka trebalo da razmotri podizanje federal funds rate, osnovne kamatne stope u SAD, za pola procentnog poena umesto uobičajene četvrtine. Potez u uobičajenom obimu, dodao je, „doveo bi u pitanje naš kredibilitet, a to je rizik koji nisam voljan da preuzmem“.

Ubrzo potom izveštaj je pokazao da je ta bazna mera inflacije porasla tačno 0,3 odsto, dakle baš na pragu koji je Voler postavio.

Prinosi na obveznice skočili

Tržište obveznica reagovalo je brzo. Prinos na desetogodišnju američku državnu obveznicu, referentnu meru za cenu zaduživanja, skočio je na 4,97 odsto sa 4,88 odsto koliko je iznosio na kraju 9. novembra. Za to tržište je takav pomak zapažen, a upravo taj prinos u velikoj meri određuje kamate na hipoteke i druge kredite za američka domaćinstva i preduzeća.

Prinos na desetogodišnje obveznice padao je od početka oktobra, kada je premašio 5,30 odsto usled zabrinutosti zbog visoke inflacije, viših kamata i velikog duga američke države. Skok 10. novembra dogodio se uprkos novom padu cena nafte.

Akcije vezane za veštačku inteligenciju pod udarom

Rast prinosa na državne obveznice obara cene akcija, a najjače udara po onima koje važe za najskuplje. Zato su u fokusu ostale kompanije vezane za bum veštačke inteligencije, čije su akcije ranije dostizale rekorde uprkos kritikama da je reč o balonu.

Nvidia je pala 3,8 odsto i najviše opteretila indeks S&P 500. Proizvođač čipova nosi se i sa problemom koji nema veze sa ostatkom industrije veštačke inteligencije, nakon što je izvršni direktor Džensen Huang priznao vezu sa ženom za koju su, prema pisanju Njujork tajmsa, američke obaveštajne službe utvrdile da je prikupljala informacije za Kinu.

Pale su i druge akcije iz tog sektora. Micron Technology, koji prodaje memorijske komponente za računare, izgubio je 3,2 odsto, dok je GE Vernova, kompanija koja učestvuje u napajanju data centara za veštačku inteligenciju, pala 5,9 odsto.