Brokeri pod RICO tužbom zbog jeftinog tereta, presuda iz 2006. preti

Šest američkih prevoznika podnelo je 23. septembra tužbu pred federalnim sudom u Teksasu protiv dva najveća brokera u zemlji, kompanija C.H. Robinson i Total Quality Logistics. Tužioci su Stevens Trucking, Western Flyer Express, Freymiller, IWX Motor Freight, Christenson Transportation i E.O.S. Tvrde da su brokeri rasli tako što su teret davali prevoznicima koji su troškove obarali prinudnim radom, lažnim evidencijama vožnje i prečicama u bezbednosti. Traže izgubljeni profit, trostruku odštetu i troškove advokata.

Tužba stiže u trenutku kada C.H. Robinson ima pune ruke posla oko najavljenog preuzimanja kompanije RXO.

Šta traži građanska RICO tužba

RICO, federalni zakon protiv organizovanog kriminala, omogućava firmi da tuži zbog štete nastale iz obrasca teških federalnih krivičnih dela. Da bi dobio spor, tužilac mora da dokaže četiri stvari: da je tuženi vodio ili se pridružio „preduzeću", da je počinio „obrazac" reketiranja, odnosno najmanje dva povezana dela u roku od deset godina, da je to preduzeće uticalo na međudržavnu trgovinu i da je tužilac izgubio posao ili imovinu baš zbog tog kršenja zakona. Prevara putem elektronskih komunikacija i prinudni rad ulaze u listu kvalifikovanih dela. Ko dobije spor, naplaćuje trostruki iznos štete plus advokatske troškove.

Prevoznici tvrde da su brokeri i pojedine mreže prevoznika koristili lažne elektronske ponude i prinudni rad kako bi obarali cene ispod nivoa na kojem posluju firme koje poštuju propise.

Koliko tvrde da su izgubili

Odšteta se vrti oko izgubljenih tendera i stisnutih marži.

• Stevens navodi da su Armacell i Ford većinu njegovih ponuda za 2026. ocenili kao 20 odsto ili više iznad referentne cene.
• IWX tvrdi da je propustio oko 21 milion dolara prihoda od linehaul vožnje za Driscoll's, dugih relacija između terminala, i da je kasnije smanjio obim posla.
• Western Flyer kaže da je izgubio gotovo sav direktan obim za Pilgrim's Pride iz jednog pogona u Teksasu i da nije prošao ni na jednoj relaciji u tenderu kompanije Graphic Packaging.
• Christenson beleži pad prihoda od oko 30 odsto, sa 71 milion dolara u fiskalnoj 2023. na 50 miliona u fiskalnoj 2025.
• Freymiller navodi 51 milion dolara izgubljene prodaje kod 63 klijenta.
• E.O.S. ukazuje na smanjeni teret za Graphic Packaging iz fabrike u Teksarkani.

Neki tužioci navode i da su vozili kao podizvođači sa gubitkom, samo da bi zadržali vozače. Sve te gubitke traže utrostručene po RICO zakonu.

Zašto je slučaj Anza protiv Ideal Steel ključan

Presuda Vrhovnog suda iz 2006. u predmetu Anza v. Ideal Steel Supply Corp. najozbiljnija je prepreka tužbi. Ideal Steel je tužio konkurenta koji je, kako se tvrdilo, izbegavao plaćanje poreza na promet u državi Njujork kod gotovinskih prodaja. Neplaćeni porez omogućavao mu je niže cene i preuzimanje kupaca. Sud je presudio da Ideal ne može da naplati štetu po RICO zakonu: direktna žrtva bila je država, a ne konkurent. Izgubljena prodaja bila je previše posredna posledica, a kupci su mogli da biraju jeftiniju radnju i iz drugih razloga. Sudija Kenedi je napisao da RICO traži direktnu vezu između nezakonitog dela i štete i da nije dovoljno tvrditi da je tuženi nameravao da otme tržišni udeo.

Paralela je očigledna. Prevoznici kažu da je korišćenje prevoznika koji ne poštuju propise proizvelo niske ponude koje su ih koštale relacija kod pošiljalaca kao što su Graphic Packaging, Pilgrim's Pride, Kroger, Driscoll's i Ford. Ali navodna krivična dela najdirektnije pogađaju vozače, obmanute pošiljaoce i javnost. Izgubljeni ugovori tužilaca stoje dalje niz lanac, slično izgubljenoj prodaji kompanije Ideal. Sudovi koji primenjuju Anza standard često odbacuju RICO tužbe konkurenata upravo iz tog razloga.

Kako sami tužioci stoje na inspekcijama

Pošto je u srži spora navodno nebezbedan kapacitet na američkim putevima, logično je pogledati i bezbednosne podatke samih tužilaca. Javni podaci FMCSA, federalne agencije za bezbednost drumskog prevoza, za poslednja 24 meseca daju mešovitu sliku.

Stope isključenja vozača iz saobraćaja su dobre i znatno ispod nacionalnog proseka od oko 6,7 odsto: Stevens oko 1,2 odsto, Western Flyer 1,1 odsto, Freymiller 0,6 odsto, IWX 1,1 odsto, Christenson 1,5 odsto i E.O.S. 1,3 odsto.

Kod isključenja zbog stanja vozila, gde je nacionalni prosek oko 22 odsto, slika je neujednačena. IWX je blizu 8 odsto, a Freymiller oko 18 odsto, oboje bolje od proseka. Stevens, Western Flyer i Christenson su u rasponu od sredine do kraja dvadesetih procenata. E.O.S. je još viši, oko 33 odsto. Brojke ne dokazuju navode iz tužbe, ali pokazuju da tužioci možda nisu bez problema u održavanju, iako disciplina vozača izgleda solidno.

Šta sledi

Transportni advokat Metju Lefler, vanredni profesor prava na Pravnom fakultetu Univerziteta države Mičigen i voditelj podkasta Armchair Attorney, očekuje rani predlog za odbacivanje tužbe zasnovan upravo na presudi Anza. Ako sud oceni da je šteta previše posredna, RICO tačke bi mogle da padnu, dok bi zahtevi zbog lažnog oglašavanja mogli da opstanu. Dokazni postupak koji bi zahvatio brokerske dosijee i tendere pošiljalaca bio bi spor i skup. Poravnanje je moguće ako brokeri žele da ograniče uvid u svoje mreže prevoznika, ali prepreka dokazivanja uzročne veze je visoka.

Lefler dodaje da bi ova tužba mogla da posluži kao obrazac za slične postupke protiv drugih velikih 3PL kompanija, provajdera logističkih usluga koji posreduju u prevozu. Da li će slučaj opstati zavisiće manje od toga koliko su sporni prevoznici zaista nebezbedni, a više od toga da li izgubljeni tenderi konkurentskih prevoznika spadaju u vrstu direktne štete zbog koje je RICO i napisan.